Dr Ioana Bacialu za Magločistač o granicama estetske medicine: Prirodna lepota nije luksuz, već odgovornost

Nekada tabu, danas gotovo svakodnevica – estetska medicina više nije privilegija slavnih, već sve češće deo rutine savremene žene, ali i muškarca.

Kao što je standardna postala najpre stomatološka protetika, a onda i implantologija jer ljudi, naravno, žele da imaju (lepe) zube, tako je postalo standard i da se povremeno “osveži” izgled botoksom, filerima, mezoterapijom… koji brišu tragove umora i godina. 

Estetska medicina, naime, obuhvata širok spektar medicinskih tretmana čiji je cilj poboljšanje fizičkog izgleda i estetskog doživljaja lica i tela, a često i usporavanje procesa starenja.

Ona danas više ne spada u luksuz, već u dostupnu opciju za one koji žele da izgledaju onako kako se osećaju – najbolje što mogu.

Međutim, upravo ta široka dostupnost nosi sa sobom i rizike. Sve više je onih koji se upuštaju u izvođenje estetskih tretmana bez adekvatne stručnosti, licence ili medicinskog znanja, što može dovesti do ozbiljnih posledica po zdravlje.

O tim rizicima razgovaramo sa dr Ioanom Bacialu (Ioanna Batsialou, grčki Ιοαννα Βατσιαλου), jednom od najrespektabilnijih lekara u neoperativnoj estetskoj medicini, mezoterapiji i antiejdžing medicini u Evropi.

Dr Ioana, ili kako je njeni pacijenti zovu – Jana, rodom Grkinja, završila je Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu 1997. godine. Specijalizirala je fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, sa užom supspecijalizacijom iz oblasti estetske, antiejdžing (anti-aging) medicine, mezoterapije, preventivne i regenrativne medicine. 

Nakon doktorskih studija, koje je okončala 2003. godine, stekavši zvanje doktora medicinskih nauka, završila je još dva mastera na Medicinskom fakultetu u Parizu i Medicinskom fakultetu u Rimu u oblasti estetske i antiejdžing medicine.

Danas iza sebe ima više od 100 različitih sertifikata i diploma prestižnih škola i univerziteta, redovna je učesnica i predavačica na mnogobrojnim relevantnim kongresima u oblasti estetske, regenerativne i antiejdžing medicine, članica je Svetske asocijacije antiejdžing medicine (World Society of Interdisciplinary of Anti-Aging Medicine).

Od 2021. je direktorka Klinike za regenerativnu medicinu “Ioanna Regen” u Beogradu, ali svoju medicinsku praksu sprovodi u brojnim gradovima ne samo u Srbiji, nego i u regionu i svetu. A u skoroj budućnosti i u Subotici.

Estetska medicina najčešće podrazumeva zahvate koji se rade bez hirurške intervencije tj. koji spadaju u neinvanzivne ili minimalno invanzivne metode. Međutim, posledice njihovog sprovođenja od strane nestručnih lica mogu biti katastrofalne. Da li ste se u svojoj praksi susretali sa takvim slučajevima?

Svakodnevno, na žalost. Pre 23 godine, kada sam ja donela mezoterapiju kao jednu od najjačih i najlepših grana medicine, zemlja je bila u ozbiljnim i teškim problemima nakon bombardovanja. Bilo je izuzetno teško, jer se sve to dešavalo u trenutku kada sam uvodila granu medicine koja je otvarala vrata lepoti, regeneraciji i podmlađivanju.

Ne može neko da uči mezoterapiju za 3 dana, za 2 sata ili za 5 minuta. Moje školovanje bilo je veoma intenzivno i trajalo je dve do tri godine, u više navrata – u Parizu, Belgiji, Francuskoj, i u raznim drugim zemljama i gradovima. Obuhvatalo je različite oblasti mezoterapije: reumatologiju, neurologiju, sportsku medicinu, traumatologiju, bolna stanja – a jedna od tih grana bila je i estetska medicina.

Na žalost, danas pojedine mlade kolege uče preko Instagrama, preko društvenih mreža, gledajući video-snimke kako drugi primenjuju svoje znanje u praksi – bez adekvatnog obrazovanja. To je jedan veliki i ozbiljan problem koji trenutno postoji. Zato danas imamo izuzetno mnogo komplikacija i mnogo ljudi koji više ne liče na sebe. Neznanje iz oblasti medicine dovelo je do svega ovoga.

Imamo sada, s jedne strane, osobe koje su nestručne, ne poznaju anatomiju, ne znaju kada koji materijal treba da se koristi niti šta mogu da očekuju od tog materijala – što često vodi do fatalnih grešaka. Međutim, mi moramo da pomognemo pacijentima u takvim situacijama.

Postoje dve velike kategorije problema. Prvi su podočnjaci – gde nesavesni „stručnjaci“ pune taj osetljivi deo raznim filerima koji zadržavaju vodu, pa se na kraju stvaraju ogromne kese ispod očiju. To je veoma nestručno, jer taj materijal uopšte nije predviđen za regiju podočnjaka.

Druga grupa problema su komplikacije koje nastaju nakon botoksa – pali kapci, nemogućnost otvaranja usta, otežan govor… To, istina, može da se desi i najboljem stručnjaku, ali kada imate znanje, dobar materijal i adekvatan alat, znate i kako da rešite problem.

Pacijenti koji dođu kod nas sa bilo kakvom komplikacijom – ja znam da ih rešim. Greške se često prave i prilikom stavljanja prevelikih količina materijala, što dovodi do transformacije lica, a zatim i do velikog nezadovoljstva. Tada je potrebno raditi terapiju topljenja hijalurona i druge intenzivne tretmane – kao što su radio-talasi ili upotreba toplote za razbijanje materijala. Sve to dodatno produžava period oporavka i povećava nezadovoljstvo pacijenta, jer je potrebno vreme da se stanje sredi. A zatim, ponovo mora da se pristupi korekciji.

Postoje i aparati i mašine za rešavanje komplikacija. Nažalost, postoje i pacijenti koji zbog ozbiljnih infekcija moraju da primaju kortikosteroide, infuzije, antibiotike i druge terapije protiv infekcija. Zbog svega ovoga, moramo biti izuzetno oprezni i ovu granu medicine tretirati kao i sve druge ozbiljne grane medicine.

Kao kada idemo kod ginekologa ili kardiologa i tražimo najboljeg – isto tako treba da tretiramo i svoje lice i telo. Treba da gledamo ko je najbolji i ko ima najviše iskustva.

Ključna reč, kada se radi o estetskoj medicini, jeste – stručnost. Pa ipak, danas ima nebrojeno nadristručnjaka koji u ovoj oblasti nude svoje usluge potencijalnim pacijentima. Kako oni da se snađu u tom moru ponuda, odnosno kako da donesu informisanu odluku kada žele da se podvrgnu nekoj estetskoj intervenciji?

Najvažnije za sve pacijente je – živa reč, preporuka. Bitno je da se lekar bavi ovim poslom godinama, da iza sebe ima brojne uspešno izvedene intervencije, kao i da se kontinuirano obučava, odlazi na stručne kongrese, seminare i edukacije.

Kada dođete kod lekara koji ne liči na sebe, postavlja se logično pitanje – šta mislite, kako će on raditi na vama? Pa on će formirati iste takve osobe. Upozoravam – društvene mreže nisu adekvatno mesto za medicinu.

I ja imam društvene mreže, ali one nama služe da podsetimo pacijente da postojimo, da pokažemo da smo prisutni, da prikažemo neku novu tehniku ili metodu. Međutim, danas imamo lažne profile, lažne slike, lažne preparate, i sve to dodatno može da se „ulepša“ uz pomoć veštačke inteligencije – danas nema šta ne možete da sredite vizuelno. Ali, da li je to zaista istina?

Zato pacijent treba uvek da pita, da istražuje i da se lično uveri u to da je izabrao najboljeg lekara.

Da bi se izbegle neželjene posledice nadristručnjaštva, da li je po Vama bitnija edukacija ili regulacija, konkretno od strane države kada se radi o estetskoj medicine i tome ko može i sme da sprovodi estetske tretmane na licu i telu?

Obostrano. Ne postoji adekvatna terapija – bez obzira na to o kojoj grani medicine se radi – ako čovek nije stručan. Ako neko nije dobar estetski lekar, ako ne prati, ne zna, ne uči i ne usavršava se, onda je sve to uzalud.

S druge strane, država ima najveću i najbitniju ulogu, jer upravo ona treba da sprovodi sve kontrole. Zakon jasno propisuje da ovakve tretmane mogu da rade isključivo lekari na registrovanim mestima. Ja, recimo, imam 10 dozvola od strane države za sve tretmane kojima se bavim.

Međutim, taj osećaj da se u estetskoj medicini može brzo zaraditi doveo je do toga da se danas ovim poslom bave i ljudi koji nisu završili medicinu – iako je zakon jasan: da bi se neko bavio estetskom medicinom, mora prethodno da završi medicinski fakultet i da bude adekvatno školovan.

Nestručnost i prisustvo ljudi koji nemaju nikakve veze sa medicinom dovode do ogromnog broja komplikacija, jer u ovaj posao ulaze isključivo radi lake i brze zarade.

Pored toga, tržište je preplavljeno veoma lošim materijalima. Pojavljuju se razne kopije proizvoda koje ovde dolaze na razne načine. U Srbiji postoje zvanični i ovlašćeni dobavljači za sve preparate, ali mnogi žele da prođu jeftinije, pa materijale nabavljaju mimo tih kanala. Na žalost, to nisu originali – to su kopije materijala.

Estetskoj medicini se danas podvrgavaju i žene i muškarci, i mladi i stari, želeći da se dobro osećaju u svom telu. Pa ipak, ima li tu preterivanja, i gde Vi lično postavljate granicu?

Pacijenti koji vole prirodan izgled i eleganciju – dolaze kod mene. Pacijenti koji preferiraju naglašen izgled, odlaze kod drugih lekara. Svaki doktor se već odredio za svoj način rada. Ja sam isključivo i samo za prirodne tretmane.

Ne postoje pare zbog kojih bih uradila nešto što ne smatram medicinski opravdanim. Staviti pet kubika hijalurona, koristiti materijale koji nisu potrebni – poput silikona ili metilakrilata na licu ili usnama – ja to nikada ne bih uradila nikome.

Suštinski, u ovom poslu su potrebni etika i moral. Da se ne ogrešite o nekoga. Da mu ne naplatite više nego što treba, da mu ne stavite previše materijala, da mu ne stavite lažne preparate, i da mu ne stavite nešto što nikada ne biste stavili sebi. Jer, taj pacijent treba i za 20-30 godina da izgleda lepo.

Danas imam tri generacije pacijenata, a među njima i mlade u pubertetu koji dolaze zbog akni. Volim prirodan izgled – da, kada plačete, možete da plačete, kada se smejete, da se smejete, kada ste tužni, da to lice može i da pokaže.

Znači, volim da zadržim mimiku, volim da postoji prirodno sprovođenje impulsa, posebno kada je u pitanju botoks – a ne da imamo smrznuti pogled. Kasnije u životu, ti mišići i te tetive će nam trebati. Možda će neko dobiti neku bolest – Parkinsonovu bolest, multiplu sklerozu… Lice koje je prekomerno tretirano i puno materijala tada bi “palo”, osoba bi izgledala veoma depresivno i tužno.

Kada sačuvate mimiku i prirodan izgled, vi ste sigurni i bezbedni da će kvalitetni materijali dugo služiti vašem licu. I ako kasnije u životu dođe do neke druge bolesti, vaše lice će moći to da izdrži i podrži.

Moji pacijenti se razlikuju po tome što blistaju, što sijaju. Čak i ako imaju neku boru, izgledaju sveže, lepo, mladoliko. Ta bora možda i nestane, ali je niko neće ni primetiti.

Sve je češći slučaj da se botoks tretmanima, filerima, korekcijama usana podvrgavaju veoma mlade devojke, čak i tinejdžerke. Kako Vi balansirate između želja pacijenata sa jedne, i medicinskih preporuka i etike struke sa druge strane?

Ja sam tip osobe koja jasno i odmah kaže – može ili ne može. Kada su želje pacijenata neusklađene sa medicinskom realnošću, kažem iskreno da to ne umem da uradim.

Na primer, kada mi dolaze veoma mlade devojke, uvek insistiram da dođu uz prisustvo roditelja – sve dok ne napune 18 godina. Tada im održim uvodno predavanje uz pregled, i objasnim im šta estetska medicina zapravo jeste: da sve treba da izgleda lepo, sveže, prirodno, da lice treba da izgleda normalno.

Objasnim im da se sve radi postepeno, kroz dva-tri tretmana, sa manjim dozama, malo po malo. Uvek naglasim da se pri prvom tretmanu deo materijala prirodno resorbuje, jer prodire u dublje slojeve kože i tkiva.

Ako neko traži veliku kubikažu, ja iskreno kažem da to zaista ne umem da uradim. Kažem – meni ruka ne ide u tom pravcu, jednostavno ne znam da rasporedim takvu količinu materijala, jer to nije moj način rada.

Ne želim da neko izađe iz moje klinike sa velikim usnama, i da posle pacijenti kažu da su bili kod doktorke Jane. Ja to ne bih mogla da podnesem. Jer ja sam učila da se sa najmanjom dozom postiže najbolji efekat. I to je ono čemu u svojoj praksi uvek težim.

Estetska medicina više nije tabu tema, ali jeste tabu da se i muškarci podvrgavaju estetskim tretmanima. Šta je ono što oni najčešće traže, i da li se estetski tretmani kod muškaraca razlikuju od onih kod žena – u pristupu, ciljevima, ili tehnikama?

Kod mene dolaze muškarci koji oduvek vode računa o sebi. Imam pacijente koji su kod mene već 25 godina i koji danas izgledaju fantastično. Možda su tada imali 40–50 godina, a sada imaju 65–70, ali izgledaju kao da i dalje imaju 40–50.

Ti muškarci vode računa o svom izgledu, o načinu oblačenja, o svom telu. To su ozbiljni, školovani ljudi. Estetske tretmane ne rade samo „žestoki“ momci, kako se često misli. Među mojim pacijentima su direktori banaka, profesori, akademici, ljudi na visokim položajima, vrhunski sportisti.

Tri su tretmana najtraženija među muškarcima:

1. Mezoterapija lica – ovo je tretman hidratacije kože, prava multivitaminska bomba koja se sastoji od velike količine vitamina, hijalurona, kolagena, elastina… Sve se to ubrizgava u celo lice, a cilj terapije je da se koža hidrirа i nahrani.
   
2. Hiperhidroza – mnoge muškarce muči prekomerno znojenje ispod pazuha, jer im to isprlja majice, košulje, odela, što im stvara nelagodnost. Ovo je brza i efikasna terapija pomoću male količine botoksa koji se vrlo plitko aplikuje na celu regiju, i u roku od nekoliko dana prekomerno znojenje potpuno nestaje.
   
3. Prirodan botoks ili mezo botoks – muškarci najčešće traže tretman za regiju oko očiju i između obrva. Oni žele da zadrže mimiku i da se ne vidi da su radili bilo šta. Zato oni prirodno pripadaju meni, jer i ja negujem taj prirodan izgled.

Za regiju oko očiju koristim fenomenalan koktel koji se sastoji od 80–90 odsto neukrštenog hijalurona. Za razliku od ukrštenog hijalurona koji upija vodu i bubri, neukršteni služi za hidrataciju, i kada se kombinuje sa botoksom, može prirodno i lepo da popuni fine borice.

Vi u svojoj medicinskoj praksi negujete tzv. holistički pristup i odgovoran i personalizovan pristup svakom pacijentu. Možete li da objasnite šta to konkretno znači?

Tokom svog života radila sam različite tipove lica i tela – više od milion tretmana – u različitim državama i gradovima. Međutim, ti tretmani apsolutno nisu isti za Koreance ili Japance, kao ni za Evropljane ili tamnopute osobe. Rezultati i zaključci do kojih sam došla tokom svih ovih godina pokazuju da sve što se dešava u našem organizmu – vidi se na našem licu i koži.

Na primer: ako pacijent ima hormonski poremećaj, to se vidi na licu; ako ima problem sa štitnom žlezdom, vrlo često se javljaju fleke; ako ima problem sa bubrezima, javlja se suva, opuštena koža i izraženi podočnjaci.

Takođe, ako ubrizgani materijali kratko traju, to može biti znak da pacijent ima neki hormonski disbalans ili ubrzan metabolizam. Recimo, imamo dve osobe od 40 godina – kod jedne materijal traje godinu dana, a kod druge samo tri meseca. Jasno je da u tom slučaju nešto u organizmu utiče na bržu razgradnju materijala.

Zbog toga sam pre 10 godina pokrenula novu granu – regenerativnu medicinu (podmlađivanje), jer estetska medicina nije isto što i regeneracija. Estetska medicina podrazumeva zatezanje, punjenje, korekcije, dok regenerativna medicina znači podmlađivanje organa. To zahteva širi uvid u stanje celokupnog organizma.

Detaljna anamneza, detaljna krvna slika, uključujući hormonski status, pomažu nam da tačno utvrdimo u kakvom je stanju telo pacijenta. Na osnovu tih rezultata, ukoliko je potrebno, u terapije možemo uključiti i dermatologa, endokrinologa, nutricionistu, lekare integrativne medicine i druge stručnjake.

Zbog svega toga razvili smo holistički pristup, koji omogućava da pacijent dobije kompletan tretman – spolja i iznutra, i to uključuje: savete o pravilnoj ishrani; suplementaciju; infuzije za detoksikaciju jetre i krvnih sudova; terapije za regeneraciju, podmlađivanje i hidrataciju organizma; savete vezane za menopauzu i perimenopauzu kod žena; po potrebi, uključujemo i kardiologa, ako pacijent ima povišen krvni pritisak i druge hronične tegobe. Sve kolege dolaze po pozivu, u skladu sa individualnim potrebama pacijenta.

Ako želite da rezultati estetskih tretmana traju, holistički pristup je apsolutno imperativ. Bez sagledavanja organizma u celini – nema ni trajne lepote.

Za kraj, jedna od vaših poruka pacijentima uvek glasi da nisu bitne samo površinske estetske promene, već je mnogo bitnije voditi zdrav stil života. Koliko mi, po Vašoj oceni, generalno vodimo takav život, i šta je ono što možemo i moramo da menjamo kod sebe da bismo bili zadovoljni sobom?

Na žalost, mi još uvek nemamo dovoljno informacija i znanja da shvatimo jednu jednostavnu, ali najvažniju istinu u životu – a to je prevencija.

Vrlo često ne razumemo da, na primer, kod stomatologa treba da idemo dva puta godišnje, da je neophodno makar jednom godišnje uraditi kompletnu krvnu sliku, otići kod ginekologa, urologa… Ne treba da čekamo da nas nešto zaboli da bismo se odlučili za preventivne preglede i analize.

Svi mi živimo pod velikim stresom. Radimo više poslova, preplavljeni smo obavezama, a pritom se ne hranimo adekvatno, ne unosimo dovoljno tečnosti, ne krećemo se dovoljno… Sve su to faktori koji, s vremenom, dovode do prevremenog starenja i razvoja različitih bolesti.

Kada bi čovek voleo sebe – ali ne kroz izbor tašne, cipela ili haljine – već suštinski voleo sebe, onda bi vodio računa o ishrani, fizičkoj aktivnosti, opštem zdravlju tela, lica i kože. A naše lice bi tada sijalo i bez mezoterapije.