URUČENE NAGRADE “POKRETAČI PROMENA 2019”: TREBA UNAPREDITI JAVNO ZAGOVARANJE

URUČENE NAGRADE “POKRETAČI PROMENA 2019”: TREBA UNAPREDITI JAVNO ZAGOVARANJE

Objavio: Magločistač

21.11.2019

Kategorija: Vesti

Na godišnjoj konferenciji o javnom zagovaranju danas su u Beogradu uručene godišnje nagrade “Pokretači promena 2019” za aktivne građane kojima im se pruža priznanje i finansijska podrška za svoj aktivizam.

Godišnja nagrada uručena je u četiri kategorije, tako je u prvoj kategoriji “Saradnjom do promene” nagradu dobio Odbor za ljudska prava Niš za inicijativu “Zajedno do pristupačnosti” koju je uručio Danilo Rodić, iz Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom.

U kategoriji “Prvi glas građana” nagrada je uručena Savezu mesnih zajednica Stare planine za borbu protiv malih hidroelektrana, koju je uručio aktivista Filip Vukša. Predstavnici Saveza su istakli da oni okupljaju “veterane u borbi za očuvanje prirode” i poručili “onima koji imaju moć” da prekinu sa “suicidnom politikom”.

“Moramo da sačuvamo ne samo reke Stare planine, nego cele Srbije”, poručila je najstarija aktivistkinja Saveza mesnih zajednica Stare planine Minja iz Temske.

Nagrada u kategoriji “Pohod na aktivizam” dobio je umetnički festival “Rekonstrukcija”, a dobitnici su kazali da se često zaboravlja da umetnost ima ogroman potencijal da povezuje ljude.

U četvrtoj kategoriji “Aktivni građani: bolje društvo” nagrada je uručena “Prijateljima dece Srbije” i Mreži organizacija za decu Srbije za inicijativu za sprečavanje zlouptrebe dece u politici i medijskoj sferi, i za inicijativu “Zajedno smo jači” Udruženju žena Jug i Udruženju žena Lav.

Nagrade su dobile i Grupa “Izađi” za organizaciju prvog Prajda u Novom Sadu, Inđijativa (udruženje iz Inđije) za inicijativu GrađanIN, ekološki pokret “Okvir života” za otvaranje prve banke semena i Urbana niška gerila.

Na konferenciji su predstavljeni i rezultati istraživanja “Potreba za promenom: Analiza kapaciteta organizacija civilnog društva u Srbiji za javno zagovaranje” gde je istaknuto da se nevladine organizacije suočavaju sa tri nivoa izazova koja se tiču komunikacije, internih kapaciteta i motivacije i podsticajnog okruženja.

Na predstavljanju istraživanja ocenjeno je da su “rezulatati sumorni” kada se radi o građanima, da 17 odsto građana veruje da zaista mogu da promene nešto u svojoj sredini, da se 13 odsto građana aktivno uključuje u rešavanje problema i da svega 16 odsto njih smatra da su NVO u stanju da rešavaju probleme u zajednici.

Generalna direktorka Beogradske otvorene škole Vesna Đukić kazala je na otvaranju godišnje konferencije da je projekat “Aktivni građani, bolje društvo” počeo novembra 2018. godine u saradnji sa Beogradskim fondom za političku izuzetnost i Balkanskom istraživačkom mrežom (BIRN) i da je cilj tog projekta doprinos “boljem demokratskom društvu i razvijanju kulture učeśća građana u političkim procesima”.

Ona je navela da suština demokratije leži u, kako je istakla, partnerstvu.

“Danas, 21. novembar je dan pokretača promena”, rekla je Đukić.

Ona je navela da Beogradska otvorena škola više od 25 godina podstiče dijalog i partnerstvo između građana, nevladinih organizacija i javne vlasti.

Direktorka Kancelarije za demokratski i ekonomski razvoj USAID u Srbiji Šenli Pinčoti kazala je da USAID podržava rad NVO u Srbiji skoro dve decenije i dodala da deo te podrške treba da bude i javno zagovaranje.

“Nažalost uvideli smo da zagovaranje ne postiže željene rezultate”, rekla je ona i dodala da “opada prostor za dijalog i uverenje građana da mogu da menjaju stvari”.

Ona je navela da ih je to upravo inspirisalo da podrže taj projekat koji za cilj ima da unapredi zagovaranje.

“Ovaj cilj nije lak”, rekla je Pinčoti.

Na panel diskusiji predstavila su se udruženja i grupe građana koja su ukazala na probleme i šta zagovaraju u svojim sredinama.

Među tim organizacijama bio je i predsednik Fondacije “Tijana Jurić” Igor Jurić, lozničko udruženje biciklista, Društvo za proučavanje ptica Srbije, Prijatelji dece Srbije, Ujedinjeni ribolovci Srbije i druga udruženja koja su predstavila svoje ciljeve.

Na konferenciji je prikazan i video o zagovaranjima u lokalnim sredinama.

 

Izvor: Beta

Podelite sa prijateljima:

Jedan Komentar na
“URUČENE NAGRADE “POKRETAČI PROMENA 2019”: TREBA UNAPREDITI JAVNO ZAGOVARANJE”

anonimni says:

Nazalost uvidelismo da zagovaranje ne postize zeljene rezultate i opada uverenje gradjana da mogu da menjaju stvari kazala Senli Pincoti. Njih je upravo to inspirisalo da podrze taj projekat da bi unapredili zagovaranje. Medjutim Dinko Gruhonjic u svojoj izjavi u vezi sa novinarom N 1 kaze ako imate ovakvu drzavu u Evropi u kojoj institucije ne funkcionisu a deklarativno spremi ka EU …. u kojoj su unistene prakticno sve institucije i u kojoj je bezmalo sve dozvoljeno da se radi. Onda pitam se ja koja zagovaranje moze da postigne i najmanje rezultat, svakome je jasno da samo taj kojom se fali rad nekog Velikana na visokoj funkciji, zagoaranje koja usudi nekog visokog ” NE” radnika opomenuti zbog nezakonitog rada ili iskoriscavanja mogucnosti koju moze sebi dozvoliti jer misli da je neprikosloven i na osnovu toga za svoje dobro uglavnom materijalno botgatsvo i tako vrsi otimacinu i uzurpaciju koristi funkciju za koju nije ni dorastao – ili la, takve nevredi ni opomenuti vidite zakon ako uopste moze nazvati zakon o restituciju Zakonom niti vredi zagovarati Agenciju za Restituciju – vidite ta agencija funkcionise na stetu osteceni i na korist uzurpatora koji sede uglavnom gore i uzivaju u plodu tudjeg rada i ne osecaju ni najmanje grize savesti smejuci ostecenima. Ovakvi Velikani koce sve sto njima ne dopada tako i zagovaranje i naravno put nase Srbije u EU tako i rad Predsenika i Premijerke koje sigurno i ne informisu o pravom stanju po ovom materijalu jer grcevito se bore za to sto njma ne pripada.

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.