PSIHOLOZI SAVETUJU KAKO SE NOSITI SA IZOLACIJOM: BITNA JE DNEVNA RUTINA!

PSIHOLOZI SAVETUJU KAKO SE NOSITI SA IZOLACIJOM: BITNA JE DNEVNA RUTINA!

Izvor: Pixabay

Objavio: Magločistač

18.04.2020

Kategorija: Vesti

Jedan čuveni medicinski časopis, „Lanclet“, nedavno je objavio studiju o tome da karantin može imati značajne psihološke posledice, počev od nervoze, pa do poremećaja spavanja i posttraumatskog stresa. Prema časopisu, najvažniji faktori stresa u karantinu su strah od zaraze, frustracija, dosada, nedostatak informacija, finansijski gubici, nedostatak uobičajene nege i stigma bolesti. U ovako kriznim situacijama velika je potreba za pomoći psihologa, ne bi li izolacija imala što manje posledice na našu psihu.

Psiholog Boris Telečki nastavlja svoj posao i za vreme epidemije korone, koji je obavljao u Centru za savetovanje i podršku porodici Centra za socijalni rad Subotica, samo sada od kuće. Pored svog svakodnevnog posla, kao otac dvoje male dece, preuzeo je i besplatno psihološko savetovanje, s obzirom na to da je, naročito, u poslednje vreme porasla potreba za savetodavcima. Osoblje Centra za razvoj ličnosti Spektrum u Subotici volonterski pruža duševnu podršku onima koji su u karantinu i koji osećaju da im je potrebna pomoć.

Upravljanje krizama za vreme epidemije

“Intervencije za upravljanje krizama nisu dug proces, jedno ili dva odgovarajuća savetovanja i to koncentrisana na takve izazove, strahove i stanja, koja kod ljudi mogu proizaći iz izolacije. Ove intervencije u krizi su kratke psihološke podrške. U prvom redu se koncentrišemo na tretiranje strahova, nemira, samoće – koji proizilaze iz situacije u kojoj se svi nalazimo. Oni, koji su i do sada bili usamljeni, i borili se sa svakakvim izazovima i psihičkim teškoćama koje iz toga proizilaze, njima je u ovoj situaciji još teže. Društvena smo bića i ako podelimo brige, probleme, onda lakše podnosimo izazove. Sada, pak, kako se ova mogućnost suzila – to u svakom slučaju ima uticaja na ljude. Sada se koncentrišemo na ovo nemirno, nervozno stanje, i pružamo psihološku podršku, smirenje, onima koji se javljaju.”

Osoblje Centra za razvoj ličnosti Spektrum daje konkretne savete građanima u krizi, šta da rade, kako da se ponašaju, da bi se oslobodili nemira, straha i da bi se umirili.

“Sada nema vremena da tokom terapije pratimo nečiji kompletan duševni razvoj, nego akcenat stavljamo na konkretne stvari, da bi pružili pomoć ljudima na kratke staze, kako bi se izborili sa svakodnevnim izazovima i smirili.”

Postavimo dnevnu rutinu!

Psiholozi svoj posao obavljaju na osnovu smernica posebno dizajniranih za tretiranje ove krize.

“Ako probamo da pristupimo ovoj situaciji tako da mi ispunjavamo jedan koristan zadatak time što ostajemo kod kuće, pomažemo da se zaraza dalje ne širi – ako tako pokušamo da prihvatimo situaciju, možda će to da nam pomogne i smiri nas. Veoma je važno, pošto nas već bombarduju sa ovoliko informacija, i kada je situacija ovako nepredvidljiva i nesigurna, da barem svakodnevnicu učinimo transparentnom i predvidljivijom. Treba da imamo jednu dnevnu rutinu, strukturu, što je veoma važno, jer nam sada ona predstavlja najveću sigurnost. Kada je sve haotično, nepredvidivo, ne samo ono na šta ne možemo da utičemo, već i naša svakodnevica, onda to stvara još veću nesigurnost i stres.”

Prema psihologu, svako treba pojedinačno da napravi svoju dnevnu rutinu, a svakako je važno da nam dan bude organizovan. Možemo čak i svako jutro napraviti spisak, šta nam je cilj taj dan, time stvaramo osećaj produktivnosti i normalnosti. Prema psihologu, nije važna samo organizacija dana, već i to da ne budemo ceo dan kod kuće u pidžami.

“Isplanirajmo dane. Odredimo da se uvek budimo u određeno vreme, kao i da ležemo u određeno vreme. Isplanirajmo šta sledi posle buđenja, kada doručkujemo, kada vežbamo, kada gledamo televiziju. Pokušajmo da ručamo uvek u isto vreme, a posle toga isplanirajmo dan sve do odlaska na počinak. Svako zna kakvi su mu kapaciteti, kakve aktivnosti obavlja. Možemo uračunati i to, za kakve aktivnosti nemamo vremena, pa i njih planski uvesti u dnevni red. Uopšteni savet je, da pokušamo da poštujemo dnevni plan koji smo sami napravili, jer to daje sigurnost.”

Održavanjem kontakta protiv izolacije

U jednom istraživanju u kom je proučavana epidemija SARS-a 2003. godine, došlo se do zaključka da se procenat posttraumatskog stresa kod ljudi u karantinu mogao kretati između 10 i 29 procenata. Izolacija je proba za svakog od nas, ali je verovatno najteže ipak onima koji žive sami. Prema psihologu, redovan kontakt je neophodan.

“S obzirom na to da smo društvena bića, izolacija nam svima najteže pada. Upravo zato savetujemo da održavamo kontakte, da ih ne zapostavljamo. To možemo uraditi preko telefona, a uz pomoć današnje tehnologije možemo već i videti svoje bližnje, prijatelje, ne samo čuti ih. Najbolje je ako u već pomenuti dnevni plan uvrstimo i održavanje kontakta. Odredimo s kim, kada i u koje doba dana ćemo komunicirati. Neka nam to bude obavezni deo dana, jer ako čovek održava kontakte, onda oseća da nije sam. Pored ovoga probajmo poplavu informacija svesti na minimum. Dovoljno je jednom dnevno pogledati vesti, nije potrebno da se dnevnici ceo dan vrte na televizoru, a u detalje se ne udubljujmo, radije pokušajmo da se fokusiramo na ono što je nama važno, na sadašnjost, na svakodnevnicu.”

Kako da se ponašamo u vanrednoj situaciji?

Ne podnosi teško novu situaciju samo starija generacija, i mlađi teško podnose zatvorenost, suočavaju se sa svakojakim strahovima. Jednim delom se plaše za sebe, da se ne razbole, a plaše se i za članove porodice. Ima i takvih koji su zbog posla prelazili stotine kilometara nedeljno, a sada ne smeju da odu ni do prodavnice.

“Ovo je za sve nas visoko stresna situacija, korenito je promenila naše dosadašnje navike, dosadašnji način života, kako kod dece, tinejdžera, odraslih, a prevashodno kod penzionera. U ovako visoko stresnim situacijama veoma je važno da sebi dozvolimo osećanja koja se sada pojavljuju. Treba da kažemo sebi: situacija je abnormalna, a sasvim je na mestu da na promenjenu situaciju reagujemo nemirom, besom, tugom. U ovako kriznim situacijama mogu se pojaviti raznorazna osećanja, ali je suština da ih sebi dozvolimo i prihvatimo. Ne treba se boriti protiv njih, jer nam se to može kasnije osvetiti. Pokušajmo to sebi da dozvolimo. U izvanrednim situacijama je normalno da se mi loše osećamo. Nakon što smo sebi dozvolili ovakve realizacije, važno je vratiti se svakodnevnim zadacima. Još jednom naglašavam, da je u ovakvim situacijama veoma važna rutina, njom skrećemo sebi pažnju. Takođe može pomoći i to da se podsetimo čime bi želeli da se bavimo. Za šta do sada u „normalnoj situaciji“ nismo imali vremena? Često se žalimo da nemamo vremena za čitanje. No, sad možemo da uvrstimo u dnevnu rutinu i čitanje. Možemo da gledamo filmove, da crtamo, bilo čime možemo da se preokupiramo. Možemo probati i nove stvari, sada imamo za to mogućnosti.”

Ne dozvolimo da manipulišu nama!

Mnogi se boje bolesti, smrti. Ima i takvih koji se toliko brinu, da ne mogu ni da spavaju. Psiholog savetuje da se informišemo sa odgovarajućih mesta, da ne dozvolimo da manipulišu nama.

“Prethodno sam to savetovao, da ne preterujemo u informisanju. U ovakvim situacijama, pak, informacija nam može pomoći, ali samo tada ako je objektivna i bazira se na istini. Tako da vesti treba smanjiti, ali se informisati treba iz pouzdanih izvora. Najvažnije je da čitamo o bolesti. Ne treba da se koncentrišemo samo na negativnosti, već i na to da se mnogo njih oporavilo od bolesti, ne samo mladi, već i stariji. Nažalost, treba priznati da pojedinci epidemiju koriste i za manipulaciju, s obzirom da se strahom veoma dobro može manipulisati. I to ljudi treba da uzmu u obzir. Pripazimo da ne dospemo u ove manipulacijske krugove, jer ćemo zbog toga biti još nemirniji.”

Gde ni do sada nije funkcionisala porodica…

Trećina sveta je pod policijskim satom – a ova izolacija je dovela do porasta porodičnog nasilja. U ovoj situaciji su se pojavili problemi i u takvim porodicama, u kojima je ranije sve bilo u redu. Prema jednom bivšem kineskom policajcu, tri puta se povećao broj prijavljenih slučajeva, a za to je očigledno kriva epidemija korona virusa.

“Ako u braku komunikacija nije funkcionisala ni pre epidemije, onda je veoma verovatno da će to sada dovesti do još većih problema. Ovo je svakako jedno nesrećno stanje i bilo šta reći o tome je nezahvalna stvar… Moramo pokušati promeniti prostor u skladu sa datim okolnostima, da stvorimo i vreme za sebe, kompenzujemo, ali na konstruktivan način. U svakom slučaju je neophodno vežbati otvorenu i mirnu komunikaciju, što će teško ići ako to ni do sada nije tako funkcionisalo, ali svakako treba pokušavati.”

Šta nas čeka posle epidemije?

Dok se stariji boje za svoje živote, dotle mlađa, radno sposobna populacija drhti zbog radnog mesta, mnogi se boje da će posle utihnuća epidemije uslediti ekonomska kriza. Ima i takvih koji su već izgubili posao ili im biznis upravo sada propada.

“Treba da se koncentrišemo na ono na šta možemo uticati, a onim na šta ne možemo da utičemo treba se što manje baviti. Treba da povećavamo sopstvene kapacitete, snagu. Ako ipak nastupi neka vrsta krize, onda ćemo se u tom trenutku, ako se na ove stvari koncentrišemo, moći prilagoditi, iako se bojim da će težinu ove krize najviše osetiti oni, koji su i u krizi 2008.godine morali najviše da stegnu kaiš, oni najslabiji i najsiromašniji.”

Da li vam je potrebna pomoć?

Ako neko oseća da mu je potrebna psihološka pomoć, može napisati e-mail subotičkom Centru za razvoj ličnosti Spektrum na office@centarspektrum.com ili ih može potražiti na Facebook-u, na stranici Centar za lični razvoj Spektrum.

Centar za razvoj ličnosti Spektrum osnovala je 2017. godine grupa psihoterapeuta, savetnika i profesionalaca koji se bave psihoterapijom, a koji žive i rade u Vojvodini. Članovi su tokom godina stekli iskustvo u raznim oblastima, a pružaju i pojedinačnu psihoterapijsku praksu na srpskom i mađarskom jeziku. Moć prepoznata u Spektrumu leži u raznim teorijskim i specifičnim metodama, jer svaku osobu posmatraju kao individuu. Profesionalizan i poštovanje profesionalne etike su temelj svih vrednosti na kojima je izgrađen Spektrum. Rad njegovih članova obuhvata sledeće aktivnosti: psihološku, psihoterapijsku pomoć i savetovanje; organizaciju obuke iz svih oblasti; naglašavanje važnosti mentalnog zdravlja u vojvođanskim zajednicama; premošćavanje predrasuda o onima koji traže pomoć u svesti javnosti.

 

 

 

Ovaj sadržaj objavljujemo u saradnji sa Szabad Magyar Szó, čije tekstove na srpskom jeziku možete pratiti na portalu Slobodna reč.

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.