HAG: KARADŽIĆ OSUĐEN NA 40 GODINA ZATVORA

HAG: KARADŽIĆ OSUĐEN NA 40 GODINA ZATVORA

Izvor: rs.n1info.com

Objavio: Magločistač

24.03.2016

Kategorija: Vesti

Prvi predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić osuđen je danas u Haškom tribunalu na 40 godina zatvora povodom optužbi za ratne zločine u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine.

Na ovu presudu i Karadžić i tužilaštvo haškog tribunala imaju pravo da ulože žalbu, a do pravosnažnosti presude ostaće u pritvoru Haškog tribunala.

Haški tribunal oglasio je danas prvog predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića krivim za genocid nad muslimanskim stanovništvom u Srebrenici, zločine u Sarajevu, uzimanje talaca i brojne ratne zločine u sedam bosanskih opština, progone i zločine protiv čovečnosti, istrebljenja, ubistvo, kršenje zakona i običaja rata.

Veće je utvrdilo da su pripadnici srpskih snaga i političkih organa bosanskih Srba počinili ubistva kao kršenje zakona i običaja rata i ubistvo, istrebljenje, deportaciju, nasilno premeštanje i progon kao zločine protiv čovečnosti.

Veće nije ubeđeno, na osnovu dokaza, da su loši uslovi života u tim opštinama namerno uvdeni kako bi došlo do istrebljenja bosanskih muslimana i Hrvata.

Utvrđena je, međutim, odgovornost Karadžića za krivično delo etničkog čišćenja, kao pripadnika udruženog zločinačkog poduhvata.

Karadžić kriv za snajperisanje i granatiranje Sarajeva

U nastavku čitanja presude, po optužbama za zločine u Sarajevu, predsednik sudskog veća Haškog tribunala tribunala O Gon Kvon rekao je da veće smatra da je optuženi kriv za zločine u Sarajevu.

“Optuženi je kriv za ubistva, napade na civile i teror”, rekao je sudija.

Sudsko veće, kako je dodao smatra da je Karadžić podržavao i odobravao granatiranje Sarajeva i snajperske napade na civile.

“Optužen je koristio snaperske napade i teror kao pritisak na rukovordstvo bosanskih muslimana i međunardnu zajdnicu zarad ostvarenja svojih političkih ciljeva.

On je značajno doprineo realizaicji zajednickcog zločinačkog poduhvata i bez njegove pdrške napadi na grad ne bi mogli da se dese, smatra haški sud.

Veće Haškog tribunala takođe je našlo da je Vojska Republike Srpske počinila zločine protiv čovečnosti, ubistva, i terora nad civilnm stanovništvom u Sarajevu.

Sa svojih položaja Srbi su svakodnevno namerno gađali snajperima civile u Sarajevu i nasumično granatirali grad i civilne ciljeve.

“Svakodnevno je dolazilo do pucanja na civile, dok su išli po vodu, šetali. Pucalo se i na decu dok su se igrala ispred svojih kuća, šetala sa roditeljima i vraćala iz škole.

Srpske snage su ih kako je naveo sudija, gađale iz snajperskih gnezda od maja 1992. do kraja rata skoro tri godine.

Jedinice sarajevsko-bosanskog korupsa su to radile korišćenjem teškog naoružanja i artiljerijskog oružja.

“Hijade granata je palo na grad tokom rata i na civilne objekte, pijace bolnice gde su se skupljali i kretali civili. Veće smatra da se to izvodilo da bi terorisalo civilno stanovništvo. Rezultat je da je bio na hiljade ubijenih i ranjenih. Svi civili prošli kroz težak strah jer nisu nikada mogli da znaju da li će biti meta napada”, neveo je sudija.

Veće je odbacilo tvrdnju Karadžićeve odbrane da su bosanski muslimani pucali na sopstvene civile da bi za to optužile Srbe i izazvali intervenciju međunarodne zajednice.

Proces Karadžiću počeo je u Hagu oktobra 2009, ali je tužilaštvo prvog svedoka pred sudije izvelo tek sredinom aprila 2010. Tokom dokaznog postupka tužioci su pred sudije izveli ukupno 195 svedoka, dok su brojna druga svedočenja u spis uveli u pisanom obliku. Ukupan broj svedoka optužbe je 497, po zvaničnoj evidenciji Tribunala.

Karadžićeva odbrana trajala je od oktobra 2012. do marta 2014. godine. U Karadžićevu odbranu, iskaze je dalo 248 svedoka. Na poziv raspravnog veća, svedočio je jedan svedok. U spis je, tokom suđenja, uvedeno 11.000 dokaznih predmeta, a zapisnik ima 48.000 stranica.

Završne reči održane su od 29. septembra do 7. oktobra 2014.

Prvu optužnicu protiv Karadžića za genocid u Srebrenici, Tribunal je podigao krajem jula 1995. Karadžić je, međutim, ostao na slobodi do 21. jula 2008. kada su ga u Beogradu uhapsile vlasti Srbije.

U Hag je izručen 30. jula te godine, a u prvom pojavljivanju pred sudijom Tribunala odbio je da se izjasni o krivici. Po pravilima suda, u spis je bilo uvedeno da se Karadžić izjasnio da nije kriv.

Izvor: Beta/Tanjug

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.