Fridom haus: Srbija nazadovala u oblasti demokratske vladavine

Fridom haus: Srbija nazadovala u oblasti demokratske vladavine

Izvor: Beta

28.04.2021

Kategorija: Vesti

Srbija je u novom godišnjem izveštaju Fridom hausa svrstana u kategoriju “hibridnih režima” i nazadovala je u oblasti demokratske vladavine.

Parlamentarni izbori u junu 2020. održani su bez konkurencije i rezultat izbora bio je de fakto jednopartijski parlament, a usled personalizacije vlasti u rukama Aleksandra Vučića.

Gora ocena u odnosu na prošlu godinu je i u oblasti izbornog procesa.

Ocena izbornog procesa pala je na 4,25 sa 4,50 usled modifikacije izbornog zakonodavstva koju je sprovela vladajuća partija uoči parlamentarnih izbora i nedostatka mogućnosti izbora za glasače pošto je većina opozicije bojkotovala glasanje, navodi se u izveštaju.

“Izbori su održani u napetoj i neobičnoj atmosferi… Bilo je zabrinutosti vezano za to da li je bilo uputno održavanje glasanja, uz neizbežno mešanje velikog broja ljudi u jeku epidemije kovid-19”, navodi Fridom haus.

Kako se navodi u izveštaju “Zemlje u tranziciji”, Srbija drugu godinu ne spada u kategoriju demokratskih država.

Srbija je ove godine dobila ocenu 3,89, u odnosu na prošlogodišnjih 3,96. Godišnji skor države je sa 49 odsto smanjen na 48.

“Stanje osnovnih sloboda i demokratskih institucija u Srbiji nastavilo je da se pogoršava 2020. godine, bez znakova poboljšanja. Tokom većeg dela godine politički život, a i drugi život, odvijao se u senci pandemije kovid-19, uz remećenje izbora i nova ograničenja individualnih sloboda”, navodi se u izveštaju.

Sa stanovišta demokratije i odgovornosti, “niz drugih pitanja bio je kontroverzan”. Pravni stručnjaci doveli su u pitanje da li je predsednik Vučić imao ustavno pravo da umesto parlamenta proglasi vanredno stanje usled epidemije, piše nevladina organizacija za zaštitu ljudskih prava.

U izveštaju se navodi da su tokom prošle godine nezavisni mediji u Srbiji bili “pod dodatnim pritiskom zbog svog izveštavanja”, a ukazuje se i da je situacija sa položajem migranata u Srbiji, gde je većina među njima na putu ka Evropskoj uniji, bila komplikovanija usled epidemije.

Civilno društvo je ostalo aktivno uprkos epidemiji a zdravstveni radnici koji su bili kritični prema načinu na koji vlada rešava krizu, posebno uoči junskih izbora, organizovali su se u grupu Ujedinjeni protiv kovida.

Fridom haus navodi da tokom prošle godine nije postignut ni napredak u borbi protiv korupcije.

Posmatrajući 2021, “politički sistem Srbije mogao bi da se se nađe na raskršću između kontinuirane demokratske regresije i jačanja svojih demokratskih institucija”.

Ostaje da se vidi, kako se navodi, u kojoj meri vladajuća SNS i opozicione stranke mogu da se uključe u konstruktivan dijalog i, što je najvažnije, u kojoj meri je SNS zapravo spremna da stvori slobodnije i poštenije uslove na političkom terenu pred naredne izbore.

Izveštaj Fridom hausa procenjuje status demokratskog razvoja što se izražava “ocenom demokratije” od jedan do sedam.

Na osnovu toga države su svrstane u kategorije “konsolidovanih autoritarnih režima 1,00 do 2,00, “polukonsolidovane-konsolidovane autoritarne režime” 2,01 do 3,00, “tranzicione hibridne režime” 3,10 do 4,00, “polukonsolidovane demokratije” 4,01 do 5,00 i “konsolidovane demokratije” 5,01 do 7,00.

Zapadni Balkan i dalje između demokratije i autokratskih sistema

Sve zemlje Zapadnog Balkana u novom godišnjem izveštaju Fridom hausa svrstane su u kategoriju “hibridnih režima” između demokratije i autokratskih sistema, a većina je u protekloj godini dodatno nazadovala u oblasti demokratske vladavine.

Pad u ocenama demokratije beleže Albanija, Crna Gora, Kosovo i Srbija, dok su BiH i Severna Makedonija ostvarile napredak.

U Hrvatskoj je stanje nepromenjeno, dok Slovenija beleži pad, ali su te dve zemlje jedine bivše jugoslovenske republike koje nisu u kategoriji “hibridnih režima”.

Najveći pad demokratskog skora u ovogodišnjem izveštaju Fridom hausa od zemalja Zapdnog Balkana uz Srbiju beleži i Albanija, sa 3,82 na 3,75.

Crna Gora je pala sa 3,86 na 3,82 u demokratskom skoru. Na Kosovu je posle pet godina kontinuiranog napredovanja, prošle godine prvi put zabeležen pad u demokratskom skoru sa 3,18 na 3,14.

U BiH je posle deset godina nazadovanja ili stagniranja, prvi put ostvareno poboljšanje s rastom u demokratskom skoru sa 3,32 na 3,36.

Pomak u demokratskom skoru je ostvarila i Severna Makedonija, s 3,75 na 3,82.

Pad demokratskog skora u novom izveštaju Fridom hausa beleže i Bugarska, Češka, Estonija, Mađarska , Poljska i Rumunija.

Posebno se izdvajaju Poljska i Mađarska, koja je posle najvećeg pada zabeleženog u “zemljama u tranziciji” prošle godine svrstana u kategoriju “hibridni režim”. Poljska je i dalje među “delimično konsolidovanim demokratijama, ali je njen pad u proteklih pet godina strmiji od mađarskog.

Mađarski model zauzimanja medija otvoreno su prigrlile slično orijentisane vlade u regionu, navodi Fridom haus, dodajući da su u Srbiji predsednik Aleksandar Vučić i njegova Srpska napredna stranka (SNS) nadzirali kampanju klevetanja i provladinu propagandu koji su doprineli ubedljivoj pobedi SNS na izborima i formiranju nereprezentativnog parlamenta 2020.

U Sloveniji je premijer Janez Janša, koji je imao koristi od mađarskih investicija u slovenačke medije, podigao verbalne napade na novinare na nov nivo, ukazuje Fridom haus.

Ali taj antidemokratski proces učenja je najvidljiviji u Poljskoj, gde je prošle godine vlada koristila državni energetski gigant da kupi četiri petine regionalnih medija u zemlji, najavila planove za uvođenje poreza na oglašavanje, što će pogoditi već oslabljeni privatni medijski sektor u zemlji, navodi Fridom haus, dodajući da su oba poteza su suštini istrgnuta iz priručnika vladajuće mađarske stranke Fides premijera Vikora Orbana.

U izveštaju se navodi i da se tokom aktuelne “recesije” demokratije u svetu, većina demokratskih sistema nije transformisala u autoritarne režime, već u sivu zonu “hibridnih režima” čije su karakteristike da njihovi lideri i dalje omogućavaju donekle otvorene izbore, koji nisu nužno slobodni ili fer, ali nisu ni potpuno namešteni kao u slučaju autoritarnih režima.

Utoliko se hibridni režimi mogu vratiti u demokratiju preko glasačkih kutija ako je dovoljno glasača spremno da podrži nove lidere, ocenjuje Fridom haus i navodi da se to u različitim stepenima dogodilo na nedavnim izborima na Kosovu 2019. i 2021, u Crnoj Gori i Moldaviji 2020, kao i na lokalnim izborima u Sarajevu i Banjaluci 2020.

Na svim tim izborima glavni faktori za pobedu opozicije bili su gnev birača, pošto su glasanja usledila posle korupcionaških skandala ili drugih zloupotreba vlasti i velika izlaznost glasača koji su prevladali zastrašivanje i manipulacije vladajućih političara.

Izveštaj “Zemlje u tranziciji” Fridom hausa procenjuje status demokratskog razvoja što se izražava “ocenom demokratije” od jedan do sedam.

Na osnovu toga države su svrstane u kategorije “konsolidovanih autoritarnih režima 1,00 do 2,00, “polukonsolidovane-konsolidovane autoritarne režime” 2,01 do 3,00, “tranzicione hibridne režime” 3,10 do 4,00, “polukonsolidovane demokratije” 4,01 do 5,00 i “konsolidovane demokratije” 5,01 do 7,00.

Od ukupno 29 zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza i Istočne Evrope obuhvaćenih izveštajem 18 je ostvarilo pad u demokratskom skoru, rezultati su poboljšani u šest zemalja, dok u pet nije bilo ukupne promene.

To označava 17 uzastopnu godinu ukupnog pada demokratskog skora, a broj zemalja koje se smatraju demokratskim najniži je u istoriji objavljivanja godišnjeg izveštaja, navodi Fridom haus.

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.