Finansijska stabilnost medijskog sektora među prioritetima nemačkog predsedavanja EU

Finansijska stabilnost medijskog sektora među prioritetima nemačkog predsedavanja EU

Foto: Magločistač

Objavio: Magločistač

03.09.2020

Kategorija: Vesti

Pravila poštene konkurencije i finansijska stabilnost evropskog medijskog sektora identifikovani su kao prioritetna oblast u sektoru kulture EU za vreme nemačkog predsedavanja EU.

Obraćajući se evroposlanicima u Odboru za kulturu Evropskog parlamenta, poverenica nemačke vlade za kulturu i medije Monika Griters (Grütters) rekla je da će nemačko predsedavanje EU težiti boljoj održivosti medijskog sektora štiteći nezavinost novinara i daljom borbom protiv dezinformacija.

Za vreme pandemije korona virusa, rekla je Griters, pokazalo se koliko su pouzdane informacije važne “ali smo istovremeno videli i koliko su naši medijski sistemi ranjivi”.

Svesna razmere u kojoj je evropski medijski sektor u opasnosti zbog recesije kao posledice korona krize, Griters je istakla da nemačko predsedavanje želi da pomogne u uspostavljanju ravnoteže na medijskom tržištu.

“Želimo da stvorimo fer uslove konkurencije. Želimo finansijsku stabilnost u medijskom prostoru”, rekla je ona 1. septembra nadležnom odboru EP. Kako je dodala, u onlajn sferi nemačko predsedavanje EU predviđa da dalje suzbija govor mrženje, sajber mobing, dezinformacije i nelegalni sadržaj, kao i da podrži slobodu mišljenja i kvalitetno novinarstvo.

S obzirom na Akcioni plan za demokratiju Evropske komisije i Zakon o digitalnim uslugama, koje Komisija treba da predstavi do kraja 2020, evroposlanica iz grupe Obnovimo Evropu Irena Joveva pozvala je Griters da “zaštiti slobodu mišljenja i medijski diverzitet, da se bori protiv zločina i rasizma, uz očuvanje neutralnosti i slobode u onlajn prostoru”.

Takođe je rekla da nemačko predsedavanje EU treba da ode dalje od poziva za demokratizaciju na internetu, kao što je navedeno u programu predsedavanja, i traži praktičnije mere u borbi protiv zlonamernih, lažnih i obmanjujućih informacija.

Dezinformacije

Kada je reč o dezinformacijama i lažnim vestima, Griters je rekla da pažnju ne treba nužno posvetiti sadržaju, već načinu na koji se te informacije šire na internetu.

“Jedan od ključnih elemenata u borbi protiv dezinformacija nije toliko bavljenje sadržajem, koliko bavljenje manipulativnim načinom na koji se dezinformacije šire”, rekla je ona. “Moramo da obezbedimo tu vrstu transparentnosti i moramo da obezbedimo da imamo veoma kvalitetno novinarstvo”, istakla je Griters.

Komisijin dobrovoljni kodeks protiv dezinfomracija uveden je u oktobru 2018. sa ciljem borbe protiv lažnih vesti pred izbore za Evropski parlament 2019. Nedavna studija koju je poručila Komisija ukazala je na potrebu “sankcija i pravnih mehanizama” kako bi se osiguralo poštovanje kodeksa.

Ta studija će biti objavljena kasnije ove godine, pred predstavljanje Zakona o digitalnim uslugama i Akcionog plana za demokratiju.

Akcioni plan za demokratiju će se usmeriti na dezinformacije u kontekstu spoljnog mešanja i manipulacija izborima. Javna rasprava o tom dokumentu pokrenuta je ranije ove godine i traje do 15. septembra.

Potpredsednica Komisije za vrednosti i transparentnost Vera Jurova rekla je najavljujući nove planove finansiranja za promociju medijskih sloboda da je “ključni cilj” Akcionog plana “jačanje medijske slobode i pluralizma”.

Evroposlanici su takođe izrazili bojazni oko smanjenja fondova za evropski kreativni sektor, do čega bi moglo da dođe zbog izmena u novom sedmogodišnjem budžetu koji je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel predstavio liderima EU pre letnjih odmora.

Prema novom predlogu, program EU Kreativna Evropa za podršku audiovizulenom, kulturnom i kreativnom sektoru dobiće 1,5 milijardi evra.

Izvor: EURACTIV.com

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.