Finansijska stabilnost medijskog sektora među prioritetima nemačkog predsedavanja EU

Pravila poštene konkurencije i finansijska stabilnost evropskog medijskog sektora identifikovani su kao prioritetna oblast u sektoru kulture EU za vreme nemačkog predsedavanja EU.

Obraćajući se evroposlanicima u Odboru za kulturu Evropskog parlamenta, poverenica nemačke vlade za kulturu i medije Monika Griters (Grütters) rekla je da će nemačko predsedavanje EU težiti boljoj održivosti medijskog sektora štiteći nezavinost novinara i daljom borbom protiv dezinformacija.

Za vreme pandemije korona virusa, rekla je Griters, pokazalo se koliko su pouzdane informacije važne “ali smo istovremeno videli i koliko su naši medijski sistemi ranjivi”.

Svesna razmere u kojoj je evropski medijski sektor u opasnosti zbog recesije kao posledice korona krize, Griters je istakla da nemačko predsedavanje želi da pomogne u uspostavljanju ravnoteže na medijskom tržištu.

“Želimo da stvorimo fer uslove konkurencije. Želimo finansijsku stabilnost u medijskom prostoru”, rekla je ona 1. septembra nadležnom odboru EP. Kako je dodala, u onlajn sferi nemačko predsedavanje EU predviđa da dalje suzbija govor mrženje, sajber mobing, dezinformacije i nelegalni sadržaj, kao i da podrži slobodu mišljenja i kvalitetno novinarstvo.

S obzirom na Akcioni plan za demokratiju Evropske komisije i Zakon o digitalnim uslugama, koje Komisija treba da predstavi do kraja 2020, evroposlanica iz grupe Obnovimo Evropu Irena Joveva pozvala je Griters da “zaštiti slobodu mišljenja i medijski diverzitet, da se bori protiv zločina i rasizma, uz očuvanje neutralnosti i slobode u onlajn prostoru”.

Takođe je rekla da nemačko predsedavanje EU treba da ode dalje od poziva za demokratizaciju na internetu, kao što je navedeno u programu predsedavanja, i traži praktičnije mere u borbi protiv zlonamernih, lažnih i obmanjujućih informacija.

Dezinformacije

Kada je reč o dezinformacijama i lažnim vestima, Griters je rekla da pažnju ne treba nužno posvetiti sadržaju, već načinu na koji se te informacije šire na internetu.

“Jedan od ključnih elemenata u borbi protiv dezinformacija nije toliko bavljenje sadržajem, koliko bavljenje manipulativnim načinom na koji se dezinformacije šire”, rekla je ona. “Moramo da obezbedimo tu vrstu transparentnosti i moramo da obezbedimo da imamo veoma kvalitetno novinarstvo”, istakla je Griters.

Komisijin dobrovoljni kodeks protiv dezinfomracija uveden je u oktobru 2018. sa ciljem borbe protiv lažnih vesti pred izbore za Evropski parlament 2019. Nedavna studija koju je poručila Komisija ukazala je na potrebu “sankcija i pravnih mehanizama” kako bi se osiguralo poštovanje kodeksa.

Ta studija će biti objavljena kasnije ove godine, pred predstavljanje Zakona o digitalnim uslugama i Akcionog plana za demokratiju.

Akcioni plan za demokratiju će se usmeriti na dezinformacije u kontekstu spoljnog mešanja i manipulacija izborima. Javna rasprava o tom dokumentu pokrenuta je ranije ove godine i traje do 15. septembra.

Potpredsednica Komisije za vrednosti i transparentnost Vera Jurova rekla je najavljujući nove planove finansiranja za promociju medijskih sloboda da je “ključni cilj” Akcionog plana “jačanje medijske slobode i pluralizma”.

Evroposlanici su takođe izrazili bojazni oko smanjenja fondova za evropski kreativni sektor, do čega bi moglo da dođe zbog izmena u novom sedmogodišnjem budžetu koji je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel predstavio liderima EU pre letnjih odmora.

Prema novom predlogu, program EU Kreativna Evropa za podršku audiovizulenom, kulturnom i kreativnom sektoru dobiće 1,5 milijardi evra.

Izvor: EURACTIV.com