Evropski poljoprivrednici trenutno pažljivo prate vesti iz Brisela. Jer, krajem juna ističe dozvola za korišćenje glifosata. To bi moglo da znači da posle prelaznog perioda, ovaj otrov za suzbijanje korova više neće biti prskan po njivama u Evropskoj uniji.
U odboru 28 država EU još nije formirana kvalifikovana većina za odobrenje daljeg korišćenja glifosata. Strahuje se da taj pesticid ugrožava ljudsko zdravlje. Međunarodna agencija za istraživanje kancera (IARC) ga je prošle godine svrstala u otrovne materije, a i izveštaji lekara podstiču skepsu. Evropska agencija za bezbednost životnih namirnica (EFSA) smatra da glifosat, ako se koristi prema uputstvu, ne predstavlja opasnost po zdravlje.
Manje rada zahvaljujući glifosatu
Glifosat je najbolje prodavan pesticid na svetu. Posebno je omiljen u poljoprivredi. U Nemačkoj se koristi na oko 40 odsto oranica. Samo 15 do 20 odsto konvencionalnih poljoprivrednika ga ne upotrebljava, baš kao ni uzgajivači bio-kultura.
Razlog: ovo sredstvo vrlo efikasno uništava korov. Biljke primaju otrov preko stabla i listova i – umiru. Na taj način se pre setve uništava neželjeno rastinje na poljima. I uoči žetve, ušpricava se glifosat koji ubija sve zelenilo, što olakšava žetvu. Ali, taj postupak je posebno sporan.
Za poljoprivrednike, upotreba glifosata znači pre svega – manje rada. Jer, mehaničko, mašinsko uklanjanje korova alatkama je naporno i oduzima mnogo vremena.
Mehanička borba protiv korova je skuplja
Kada bi glifosat bio zabranjen, farmeri bi opet morali da uklanjaju korov mehanički – kao što se to radilo pre nekoliko decenija. „U osnovi, poljoprivreda može bez glifosata“, kaže Hela Kelenbek sa Instituta Julius Kin (JKI). Prošle godine, Nemački institu za istraživanja je zneo svoju procenu situacije do koje bi moglo da dođe ako se zabrani glifosat.
Prema tom istraživanju, u nemačkoj poljoprivredi uništavanje korova bez glifosata „ne bi bilo u svakoj varijanti preskupo“, a pod povoljnim okolnostima bi čak moglo da dovede „do identičnih ili čak boljih rezultata“. U mnogim slučajevima bi, međutim, bilo i obrnuto, „posebno kada bi pod nepovoljnim okolnostima zemljište trebalo obrađivati u više navrata“.
JKI prenosi da za glifosat nema hemijskih alternativa – „drugi herbicidi su ekotoksikološki lošije rangirani od glifosata“, kaže Kelenbek.
Poljoprivredni ekonomisti sa univerziteta u Getingenu su u jednoj studiji izračunali koliko bi bili povećani troškovi odricanja od glifosata. Rezultate studije su objavili u poljoprivrednim časopisima „Agrar hojte“ i „Top agrar“. U opisanim scenarijima, gubitak bi u slučaju uljane repice, pšenice i ječma bio smanjen između četiri i 15 odsto.
Ko plaća za veći rad?
Anketa pokazuje da 64 odsto građana Nemačke, Francuske, Velike Britanije, Španije i Italije želi zabranu glifosata u EU, a devet odsto je za njegovu dalju primenu. U Nemačkoj je čak 70 odsto građana za zabranu ovog herbicida.
Ne zna se da li bi poljoprivrednici mogli da neke druge instance opterete dodatnim troškom sa kojim bi morali da se izbore u sučaju zabrane glifosata. „Ne mogu da zamislim situaciju u kojoj će trgovci biti spremni da plate više za životne namirnice, odnosno, poljoprivredne kulture“, kaže stručnjakinja za pesticide Katja Bergerman iz Nemačkog saveza seljaka.
Mnogo lakše je poljoprivrednicima koji rade ekološki i ne upotrebljavaju pesticide, već svoje proizvode prodaju sa specijalnom biološkom etiketom. Oni su povećane troškove proizvodnje prebacili na kupce, koji tu cenu rado plaćaju. Bio-branša već godinama beleži uspeh.
Odricanje od glifosata bi se isplatilo?
Mnoštvo vrsta je poslednjih godina ugroženo. „Oranice su životni prostor za biljke, insekte i ptice. Sredstva za zaštitu industrijskkih biljaka poput glifosata bitno utiču na to bogatstvo vrsta“, kaže Jer Vogram iz Nemačkog zavoda za životnu sredinu (UBA). Oko trećine domaćih biljaka i životinja u Nemačkoj je ugroženo. Glavni uzrok za to je industrijalizacija poljoprivrede – glifosat nije jedina opasnost.
Nestanak vrsta je veliki problem koji i ekonomski gledano stvara veliki gubitak. Osim toga, uspotreba pesticida izaziva i probleme sa vodom – kao i odgovarajuže troškove. „Proizvođači vode za piće na sve načine pokušavaju da aktivnim ugljenikom očiste podzemne vode od pesticida – zbog toga se kupaju i novi bunar“, dodaje ovaj stručnjak za pesticide.
Hemijsko suzbijanje korova stvara i velike troškove za personal koji mora da proverava da li se poljoprivrednici pridržavaju uputstava, a moraju i da kontrolišu da li su zagađeni vodotokovi. Kada se sve sabere i oduzme, „moglo bi se reći da bi odricanje od glifosata i drugih pesticida moglo da se isplati“, smatra Vogram.
Trenutno Zavod za životnu sredinu ispituje koliki su eksterni troškovi hemijske zaštite bilja. „U to spada i ispitivanje troškova oboljevanja poljoprivrednika, stanovništva i potrošača“, kaže Vogram. Rezultati će biti gotovi sledeće nedelje. „Tada ćemo videti koliko je ukupan bilans hemijske zaštite bilja i mogli bismo da napravimo plan kako da uštedimo novac.“
Izvor: DW.COM
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.