DA LI SU TABLOIDI ORUŽJE U RUKAMA VLASTI?

DA LI SU TABLOIDI ORUŽJE U RUKAMA VLASTI?

Izvor: N1

Objavio: Magločistač

21.03.2016

Kategorija: Vesti

Mišljenja da se protiv Stevana Dojčinovića kampanja vodi samo zato što je odlučio da istraži imovinu porodice Vučić, niko u vlasti ne želi da komentariše. I sam premijer se, kaže, zalaže za punu medijsku slobodu. Ali, dokle sežu njene granice?

Da li su tabloidi u Srbiji oružje u rukama vlasti, za kojim se poseže svaki put kada treba diskreditovati onog ko iznosi nešto protiv nje. Staro pitanje, koje je pisanjem Informera o uredniku KRIK-a dobilo novi oblik.

Odakle Informeru i po godinu dana stare slike urednika KRIK-a i informacija o istraživanju koje priprema i dalje je misterija. Premijer kaže da svako ko sumnja da potiču od službi bezbednosti za to mora da ponudi dokaz.

Tekstovi koji prate te slike za Aleksandra Vučića su čaršijske priče, u koje ne bi da se meša.

“U našoj zemlji je svako slobodan i vlastan da piše šta želi. Nikada nisam tužio, otkada sam premijer, nijedan medij, ni one koji su najveće gadosti o meni i mojoj porodici ispisivali, izgovarali ili činili, moj posao je da to istrpim”, kaže predsednik Vlade Srbije Alekdsandar Vučić.

Umesto da meta hajke trpi, novinarka Vesna Mališić predlaže da nadležni urade svoj deo posala. Jer, kako objašnjava, zbog preširokog shvatanja medijskih sloboda došli smo u situaciju da se ljudi plaše izgovorene reči.

“Stvara se atmosfera kao da su u pitanju trojke koje napadaju sve one koji nešto kažu. Da u ovoj državi postoji sud, pa ako je neko rekao nešto što nije tačno i o premijeru i o bilo kome drugom, sud treba da kaže da li je u medijim izneta neka laž, a ne da se prisluškuju novinari, da se preventivno blate novinari”, smatra novinarka Vesna Mališić.

A KRIK se zbog istraživanja o imovini porodice Vučić nije, kako kažu, suočio samo sa kampanjom protiv urednika tog portala u Informeru, već i sa nesaradnjom državnih ustanova.

Prikupljajući dokumentaciju KRIK se, između ostalog, obratio i PIO fondu i Geodetskom zavodu. Na oba mesta rečeno im je, međutim, da tražene podatke ne mogu da dobiju, iako su ih, kažu, za neka prethodna istraživanja uredno dobijali.

Deluje kao da je nekome sporna tema kojom se KRIK bavi. Premijeru nije.

“Apsolutno ništa, kao ni u jednom istraživanju. Imam problem sa tim da li je nešto istina ili nije, kao što su svojevremeno govorili neistine o Siniši Malom, pa je moje pravo da izađem i kažem nije istina to što govorite. Nemojte samo nama da oduzimate pravo i nemojte da to bude božja istina, kada neko sa N1 ili bilo kojeg drugog medija nešto kaže, a mi ne smemo da kažemo drugačije”, navodi Vučić.

Premijer je, ipak, ponosan na to što je medijima u Srbiji, kako navodi, zagarantovano pravo da kažu šta misle. U prilog tome govore, smatra, satirični sadržaji i to što je u jednoj od zemalja regiona, članici EU, takva emisija ukinuta već posle prvog emitovanja.

“A u Srbiji, kao što vidite, godinama takvih emisija koliko hoćete na nedeljnom nivou”, rekao je premijer.

Leković: Problem nejedinstvo novinara

Predsednik Hrvatskog novinarskog društva Saša Leković smatra da nije neuobičajeno da se demokratski izabrana vlast ne ponaša demokratski, kada su u pitanju mediji, jer se “pretvara” da ne podržava napade tabloida. Prema njegovim rečima, problem je nejedinstvo novinara.

On kaže da je nova vlada u Hrvatskoj kraće na vlasti pa su metode pritiska na medije mnogo grublje nego u Srbiji.

“Vlast u Srbiji je to naučila da radi perfidnije”, rekao je on.

Leković je istakao da zemlja u procesu pristupanja EU mora da ispuni važne obaveze kada su u pitanju medijske slobode, ali da kontrola popušta čim postane članica, i dodaje da su države onda osušene na ono što im čini lokalna vlast i sudstvo.

Izvor: N1 (Igor Košut)

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.