CRTA: Sporazum o unapređenju izbornih uslova ne rešava ključne probleme

CRTA: Sporazum o unapređenju izbornih uslova ne rešava ključne probleme

Izvor: Beta

03.11.2021

Kategorija: Vesti

Sporazum o unapređenju izbornih uslova koji je rezultat međustranačkog dijaloga bez posredovanja Evropskog parlamenta ima malo potencijala da poboljša kvalitet izbornog procesa i ne rešava ključne probleme, ocenili su iz Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA).

„Pojedina rešenja koja bi mogla da doprinesu boljim izbornim uslovima su vrlo ograničenog dometa, dok izuzetno zabrinjava kompleksnost predloženih izmena celokupnog izbornog procesa, ali i pojedinih mera koje mogu da umanje dostignute standarde i da ugroze javni interes“, navodi se u saopštenju te organizacije.

Oni su ocenili da se ponovo naslućuje „loša praksa“, koja je obeležila izbore 2020. godine, jer se predlaže promena pravila izbornog sistema i izbornog procesa neposredno pred raspisivanje samih izbora, što je, prema njihovim rečima, suprotno međunarodnim standardima i principima.

„Svega tri meseca koliko je preostalo do raspisivanja izbora nedovoljno je za sprovođenje mera ovog obima i to bi moglo dodatno da umanji predvidivost procesa, da pruži prednost samo nekim učesnicma izbornog procesa i time uveća neravnopravnost među njima“, navodi se u saopštenju.

Iz Crte su naglasili da se ni taj sporazum, kao ni onaj nastao u međustranačkom dijalogu uz posredovanje evroparlamentaraca, „ne bave ključnim problemima izbornog procesa na koje ukazuju međunarodni i domaći posmatrači“.

„Pritisci na birače se u potpunosti ignorišu jer se u Sporazumu ni ne spominju. Predlog da se funkcionerska kampanja spreči time da mediji ne smeju da izveštavaju sa otvaranja infrastrukturnih objekata na kojima učestvuju javni funkcioneri 10 dana pred izbore nije dovoljan da doprinese ravnopravnosti izbornih učesnika i postavljanju jasne linije između državnih i partijskih aktivnosti“, piše u saopštenju.

Rešenja za problem neravnomerne medijske zastupljenosti se u Sporazumu uglavnom oslanjaju na mere koje su predložili kofasilitatori tokom procesa Međustranačkog dijaloga uz posredovanje Evropskog parlamenta, a koje je Crta ocenila kao „nedovoljne za obezbeđivanje uslova za poštene i slobodne izbore“.

„Sporazumom se najviše zadire u način organizovanja i sprovođenja izbora jer se predviđa uvođenje lokalnih izbornih komisija kao ‘srednjeg nivoa’ izborne administracije za republičke izbore. Predviđene izmene, usled nedostatka vremena koje je potrebno da se odrede jasne nadležnosti, obezbede kapaciteti i usklade svi nivoi unutar sistema izborne administracije, kao i da se novinama prilagode svi učesnici na izborima, mogle bi negativno da utiču na predvidivost izbornog procesa i pravnu sigurnost“, navode iz Crte.

Prema njihovim rečima, zaštita izbornog prava bi primenom tog Sporazuma za birače postala „nepristupačnija nego do sada“, a primenom mera koje se odnose na Jedinstveni birački spisak „otvorio bi se i prostor za zloupotrebe ličnih podataka građana“.

„Mere koje se mogu oceniti kao pozitivne i usklađene s pojedinim ODIHR preporukama tiču se unapređenja transparentnosti izbornog procesa, predaje finansijskih izveštaja pre izbornog dana ili inicijative da birači budu upoznati s procedurom provere podataka u Jedinstvenom biračkom spisku, ali njihov domet na sveukupno unapređenje kvaliteta izbora je ograničen“, ocenili su iz te organizacije.

Istakli su da su predložena rešenja nedovoljno precizno definisana što „ostavlja prostor za različita tumačenja“.

„Takođe, Sporazum ne sadrži rokove za usvajanje i primenu mera, niti jasne mehanizme njihovog sprovođenja. Konačno, pravna priroda Sporazuma ostaje nejasna i tek će se videti kako će u praksi izgledati promene izbornih zakona koje treba da obezbede njegovu primenu“, istakli su u saopštenju.

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.