Žigmanov: „Žao mi je što odnos Srbije i Hrvatske nije na nivou kao između drugih zemalja“

Čelnik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini (DSHV) i ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov izrazio je u ponedeljak žaljenje što odnosi službenog Beograda i Zagreba nisu na nivou odnosa koje Srbija ima sa Mađarskom, Severnom Makedonijom i Grčkom.

U razgovoru za Radio-televiziju Vojvodine (RTV), Žigmanov je istakao da saradnja Hrvatske i Srbije ne sme imati alternativu i kako se mora insistirati na pozitivnim pristupima.

„Moje imenovanje se posmatra kroz vizuru ponovnog zajedničkog sedanja za stol. Dve godine nije bilo susreta. Ja više navijam za Srbiju, čiji sam građanin u punom kapacitetu i žao mi je što odnos Srbije i Hrvatske nije na nivou kao između drugih zemalja“, naveo je ministar i predsednik DSHV-a, a preneo RTV.

Na pitanje kakva je bila reakcija Hrvata u Srbiji na ponudu da uđe u vladu i veruju li Hrvati da su Vučićeve namere iskrene, Žigmanov je rekao da su u velikoj većini reakcije izuzetno pozitivne jer je prvi put nakon 90-ih godina politički predstavnik hrvatske zajednice dospeo na dužnost na najvišem nivou izvršne vlasti Srbije kao ministar.

„Dobio sam podršku, ljudi iz zajednice su mi se javljali, smatrajući da to zaslužujemo, da budemo deo vlasti. Oni kroz mene mogu razumeti i sebe. Ja sam nebitan, važna je poruka koja im se šalje“, naveo je on.

Rekao je i kako „ne beži od pohvala Aleksandra Vučića i Pokrajinske vlade u Vojvodini“.

„Ne bežim od toga da pohvalim promene. Nisam hroničar negativnog, ističem pozitivno. Niko mi nije rekao što da radim, nisam imao nijedan poziv. Tu sam da činim korake za dobro velikog broja ljudi, bez obzira na različite interpretacije“, naveo je Žigmanov.

Čelnik DSHV-a imenovan je na predlog predsednika Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića za ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Prvi je politički predstavnik hrvatske manjine koji je dobio tako visoku državnu dužnost u srpskoj vladi.

Žigmanov i DSHV godinama su od nosioca vlasti u Srbiji tražili primenu Sporazuma o međusobnoj zaštiti manjina koji je potpisala s Hrvatskom, prema kom su države obavezne osigurati zastupljenost u predstavničkim i državnim telima.

Tražili su ostvarenje prava na zajamčeni mandat u parlamentima različitih nivoa vlasti i srazmernu zastupljenost po modelu koji se u Hrvatskoj primenjuje za srpsku manjinu.