Ekološki aktivisti iz međunarodne grupe Grinpis popeli su se 12. decembra na novo sedište EU u Briselu i razvili ogroman transparent kojim upozoravaju na ugroženost klime, nekoliko sati pre samita lidera EU o borbi protiv globalnog zagrevanja i drugim važnim temama za blok.
Predstojeći samit biće prvi kojim će predsedavati novi predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel i, s obzirom na Bregzit, verovatno poslednji sa predstavnicima 28 zemalja.
Oko 30 aktivista u crvenoj odeći i s opremom za penjanje stajalo je na skelama uz zgradu Europa, dok se policija okupila ispod njih, a helikopter kružio iznad.
Novinar Asošiejted presa javio je da je privedeno oko 20 aktivista koji su bili na zemlji.
Članovi Grinpisa uspeli su da se popnu na zgradu preko merdevina starog vatrogasnog kamiona i imaju dovoljno hrane za dva dana, rekao je portparol grupe Mark Bredi.
Lideri EU će na samitu razmatrati načine za eliminisanje ugljenika iz Unije do 2050. godine.
Siromašnije, od uglja zavisne članice Unije, strahuju da bi mogle da budu teško pogođene transformacijom energetskih resursa.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen dan ranije je predstavila novi Evropski zeleni dogovor, paket mera za podsticanje efikasne upotrebe resursa, koji predviđa oko 100 milijardi evra pomoći članicama EU koje se oslanjaju na fosilna goriva, kako bi prešle na izvore s manjom emisijom štetnih gasova.
Na dvodnevnom samitu (12-13. decembar) lideri EU će diskutovati i o dugoročnim budžetskim planovima, evru i Bregzitu, posle rezultata parlamentarnih izbora u Velikoj Britaniji 12. decembra. To bi mogao da bude poslednji samit EU sa predstavnicima 28 zemalja.
Lideri EU nastojaće da nađu rešenja za krupne izazove poremećaja u svetskim odnosima i stasavanja novih konkurentskih sila. Razgovaraće se i o učvršćenju bitne evropske ekonomske i monetarne unije.
Novi predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel je u pismu šefovima država ili vlada EU poručio da je ključni zadatak da se utvrde “strategijske smernice za hvatanje u koštac sa mnogim izazovima” i najpre usvoje zaključci o Konferenciji o budućnosti Evrope koja će se održati kroz nekoliko meseci.
Mišel, koji organizuje i predsedava zasedanjima vođa EU, naglasio je i da Unija mora tačno i jasno utvrditi metode i novac za usaglašeni cilj dostizanja Evrope bez zagađenja prirode.
“Zeleni novi dil” energetsko-klimatskog preobražaja će, planom EK, biti i temelj četvrte industrijske revolucije, naročito na temelju interneta, mreže 5G, veštačke inteligencije, uz novi zamah održivog, trajnog ekonomskog rasta.
Mišel je ukazao na to da sve članice EU nisu u stanju da ekonomski, finansijski i tehnološki podnesu teret ovakvog preobražaja, mada je Komisija planirala da u taj “životno važan poduhvat” do 2030. uloži hiljadu milijardi evra.
Na zasedanju lidera EU treba da se postigne i nagodba o budžetu Unije za period 2021-2027 i tu se lome koplja između članica koje žele da zadrže ista izdvajanja za subvencionisanu poljoprivredu i strukturne reforme, i onih koje ne žele da daju više novca u te fondove kad ostane manjak posle izlaska iz članstva Britanije, odnosno smatraju da budžet treba raspodeliti više za druge svrhe.
Mišel je u pismu predočio da je ovaj dogovor “od presudne važnosti za budućnost naše Unije”.
Lideri Unije će na večeri 12. decembra razmeniti i mišljenja o spoljnopolitičkim pitanjima, poput nastojanja Francuske i Nemačke da na sastanku s liderima Rusije i Ukrajine izdejstvuju napredak u rešavanju sukoba u Ukrajini, o čemu će izveštaj podneti kancelarka Angela Merkel i predsednik Emanuel Makron.
No, jedan visoki zvaničnik u Briselu je rekao novinarima da je napredak nedovoljan da bi EU odlučila da umanji ili ukine sankcije Rusiji.
Takođe je naveo da politika proširivanja nije na dnevnom redu zasedanja, ali će biti usvojeni zaključci podrške Grčkoj i Kipru kad je reč o sporazumu Turske i jedne struje na vlasti u Libiji o utvrđivanju pomorske zone kojom se, smatra EU, narušava suverenitet Grčke i Kipra.
Krupna tema samita EU je i šta će se dogoditi posle izbora u Britaniji, gde bi u slučaju pobede vlade na čelu s Borisom Džonsom, ta zemlja trebalo da konačno napusti članstvo u EU.
Zvaničnici u EU naglašavaju da u svakom slučaju nikakvog produženja rokova za odluku Londona više neće biti i samo je pitanje hoće li se odmah krenuti u pregovore o budućim odnosima Unije i britanskog ostrva, ili bi se mogao dogoditi i krajnje neželjen ishod izlaska Britanje i pravog štetnog loma članstva bez ikakvog dogovora.
Predsednik Evropskog saveta je istakao da svi u EU žele da se sve završi nekim dogovorom i pregovorima o “što tešnjim budućim odnosima s Velikom Britanijom”.
Izvor: Beta
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.