Udruženje novinara Srbije (UNS) saopštio je danas da su u Srbiji za dve godine protiv novinara i medija podnete 1.143 tužbe.
“U 2016. i 2017. godini sud je primio 1.143 predmeta protiv novinara, urednika i vlasnika medija”, rečeno je Udruženju novinara Srbije (UNS) u Višem sudu u Beogradu.
U 2017. godini, u odnosu na 2016, broj takozvanih “štamparki” viši je za oko 25 odsto.
Kako je navedeno u odgovoru UNS-u, naknadu nematerijalne štete, pretrpljen duševni bol, povredu ugleda, časti i/ili prava na privatnost tražilo je 507 tužilaca u 2016. godini, i 636 u 2017. godini.
“U 2016. godini ukupno je rešeno 506 predmeta sa oznakom P3 tužbe za povredu ugleda i časti, dok je u 2017. rešeno 460 predmeta”, naveo je u odgovoru UNS-u Viši sud u Beogradu.
Kako su dodali iz suda, u 2016. godini najveći broj sporova, njih 145, rešeno je povlačenjem tužbe.
Delimičnim usvajanjem tužbe rešen je 141 predmet, odbijanjem 138, dok su na druge načine rešena 82 predmeta.
U 2017. godini, od 460 rešenih predmeta, u najvećem broju, 178, tužbe su delimično usvojene. Odbijanjem tužbe rešeno je 135, a povlačenjem 79 predmeta. Na drugi način rešeno je 68 predmeta, navodi UNS.
Kako se navodi u odgovoru UNS-u, Apelacioni sud ukinuo je 40, a preinačio 14 presuda Višeg suda donetih 2016. godine. Isti sud ukinuo je 40 presuda koje je Viši sud doneo 2017. godine, a preinačio 12.
Na dan 31. decembar 2017. godine pred Višim sudom ostao je nerešen 921 predmet.
“Iz 2010. i 2011. godine ostao je po jedan nerešen predmet, iz 2012. tri, iz 2013. njih 17, 2014. 39 predmeta, 2015. 78, 2016. 245 i 2017. godine 537 predmeta”, naveo je Viši sud.
Ovaj sud za UNS je istakao da na predmetima sa oznakom P3 radi 14 sudija.
“Po sudiji je na kraju 2017. godine ostalo nerešeno prosečno 65,79 predmeta”, naveo je Viši sud.
Izvor: Beta
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.