Izvor: Pixabay.com
U Srbiji zbog zagađenja vazduha prevremeno umru 9.773 osobe godišnje, rekao je danas Vladimir Đurđević iz Meteorološkog instituta, pozivajući se na dokument Program zaštite kvaliteta vazduha.
On je rekao da prema WEM scenariju, koji predviđa samo poštovanje domaćih pravila o zagađenju vazduha, među kojima i Nacionalni plan o smanjenju emisija, koji se odnosi samo na odsumporavanje u termolelektranama i na velika ložišta (ne i individualna ložišta i automobile), broj smrnih slučajeva bi bio manji za 2.400.
Đurđević je istakao da bi, u slučaju da se primeni scenario WEM C, što je scenario bez prekoračenja dozvoljenih granica za određene čestice, umrlo još 1.972 osobe manje u odnosu na WEM scenario, a broj umrlih od zagađenja vazduha bi pao na 5.041.
Za četvrtinu smrti zbog zagađenja vazduha odgovorna je isključivo država, jer je ona nadležna da donese mere za termoelektrane i velika ložišta.
Predstavnik Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) Milenko Jovanović rekao je da se od oktobra do marta uvek javlja povišeno zagađenje PM česticama.
Izveštaj o kvalitetu vazduha, kako je naveo Jovanović, pokazuje da se stanje nije promenilo i da to pokazuje da institucije zadužene da smanjenje zagađenja vazduha ne rade svoj posao.
Jovanović je istakao da je sumpor-dioksid, kao supstanca u koncentracijama štetnim po zdravlje, eliminisan u Evropi, ali da je u Boru zabeležena i 25 puta veća koncentracija od predviđenog maksimuma, kao i da su prekoračenja PM 10 čestice izmerena na 25 od 46 mernih mesta, a da je u Smederevu na mernom mestu prekoračenja bilo 148 dana za godinu dana.
Profesorka Dragana Đorđević sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju istakla je da se 70 odsto električne energije dobija iz prljavog uglja – lignita i da se u Srbiji godišnje spale 32 miliona tona tog uglja.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.