Turska pooštrava kontrolu društvenih mreža kako bi “iskorenila nemoral”

Turski parlament izglasao je 29. jula zakon koji predviđa jaču kontrolu društvenih mreža, što je izazvalo zabrinutost za slobodu izražavanja. U zemlji sa 83 miliona stanovnika, na društvenim mrežama je aktivno 54 miliona ljudi.

Vodeće društvene mreže poput Tvitera i Fejsbuka moraće, kako je predviđeno, da imaju predstavnika u Turskoj.

Zakon je usvojen posle 16 sati rasprave u parlamentu u kome vladajuća partija predsedika Turske Redžepa Tajipa Erdogana i njegovi saveznici iz redova nacionalista imaju većnu.

Pošto bude objavljen u službenom listu nakon što ga potpiše Erdogan, zakon će stupiti na snagu 1. oktobra, navodi AP.

Društvene mreže će takođe morati da se u roku od 24 časa usklade sa nalozima turskih sudova za uklanjanje određenog sadržaja.

U slučaju nepoštovanja sudskih naloga, predviđene su teške kazne.

Nevladine organizacije su zabrinute zbog erozije slobode izražavanja u Turskoj, a pojačana kontrola društvenih medija bi takođe mogla da Turcima ograniči pristup nezavisnim ili kritičkim informacijama, u okruženju kojim dominiraju provladini mediji.

Prema poslednjem “izveštaju o transparentnosti” na Tviteru, Turska je u prvoj polovini 2019. godine na čelu zemalja koje su zahtevale uklanjanje sadržaja sa te društvene mreže sa više od 6.000 zahteva.

Istovremeno je, prema podacima Udruženja za slobodu izražavanja, u Turskoj blokirano više od 408.000 sajtova.

Internet enciklopedija Vikipedija bila je blokirana gotovo tri godine dok najviši sud u Turskoj nije presudio da se tom zabranom krši pravo na slobodu izražavanja.

Vlada je obrazložila da je novi zakon potreban za borbu protiv sajber kriminala i radi zaštite korisnika društvenih mreža.

Govoreći jutros u parlamentu, poslanica vladajuće partije Rumejsa Kadak rekla je da je cilj zakona uklanjanje sadžaja koji sadrže sajber maltretiranje i uvrede na račun žena.

Opozcioni poslanici, međutim, smatraju da će se novim zakonom dodatno ograničiti sloboda izražavanja u zemlji u kojoj su mediji već pod strogom kontrolom vlade a desetine novinara u zatvorima. Oni kažu da je to “zakon cenzure”.

Kako navodi AP, ako društvene mreže odbiju da postave zvanične predstavnike, slede kazne, zabrana reklamiranja i smanjenje “propusne moći”, odnosno usporavanje mreže u toj meri da neće moći da se koristi.

Ono što još više zabrinjava u zakonu sa devet članova jeste zahtev društvenim mrežama da čuvaju podatke o korisnicima u Turskoj. Stotine ljudu u Turskoj su pod istragom a neki su i hapšeni zbog objava na mrežama o pandemiji korona virusa ili kritika na račun Erdogana i drugih visokih zvaničnika.

Zakon je, piše AP, tražio Erdogan zbog “kontrole platformi društvenih mreža” i iskorenjivanja nemorala.

Tako međutim ne misle borci za ljudska prava i slobodu izražavanja.

Aktivista za sajber prava Jaman Akdeniz smatra da će novi zakon više služiti za uklanjanje sadržaja u kojima se kritikuje vlada nego za zaštitu korisnika.

Amnesti internešenel je još pre usvajanja novi zakon nazvao “drakonskim” ukazujući da će značajno povećati moć vlade da cenzuriše onlajn sadržaje i goni korisnike društvenih mreža.

“To je kršenje slobode izražavanja onlajn i suprotno je međunarodnim ljudskim pravima i standardima”, istakao je Endrju Gardner iz Amnestija.

Novo istraživanje Metropola pokazalo je da polovina ispitanika ne podržava zakon kojim mogu da se ograniče, zatvore ili kazne kompanije iz sektora drušenih medija. Istovremeno je 40% ispitanika reklo da bi podržalo zakon.

Društvene mreže za sada nisu komentarisale izglasavanje novog zakona.

Izvor: Beta/EURACTIV.rs