Švedska je obustavila istragu nerešenog ubistva premijera Ulofa Palmea, ubijenog u centru Stokholma pre 34 godine.
Tužilac Krister Peterson rekao je danas da je slučaj zatvoren jer je glavni osumnjičeni Stig Engstrom umro 2000. godine.
Palme je ubijen hicem iz pištolja 28. februara 1986. godine kada je sa suprugom Lizbet izašao iz bioskopa.
Peterson je rekao da je Engstrom, koji je radio u obližnjoj osiguravajućoj kući Skandija, imao izrazito negativne emocije prema Palmeu i njegovim politikama. Engstrom je bio na mestu ubistva i u kratkom periodu je smatran osumnjičenim.
“Pošto je umro, ne mogu da ga optužim”, rekao je Peterson novinarima.
Nekoliko svedoka je dalo opise čoveka nalik Engstromu koji je bežao s lica mesta, dok su drugi naveli da on uopšte nije bio na mestu ubistva.
Engstrom je tvrdio da je sve vreme bio prisutan, da je pričao s Lizbet Palme i policijom i da je pokušao da oživi Palmea.
Ubrzo posle ubistva, Engstrom je u švedskim medijima izneo detaljnu priču o njegovoj ulozi u događaju i kritikovao policiju koja ga je označila kao nepouzdanog.
Palme se često kretao u javnosti bez telohranitelja. U noći ubistva nije imao zaštitu.
Lizbet Palme, koja je povređena u napadu, kasnije je kao ubicu identifikovala zavisnika od alkohola i droge Kristera Petersona, koji je potom osuđen za ubistvo premijera.
Presuda je kasnije poništena pošto policija nije dostavila materijalne dokaze protiv njega. Peterson je umro 2004. godine.
Palme je bio poznat po nekim levičarskim stavovima, a konzervativni krugovi i SAD gledali su na njega s podozrenjem.
Šveđani uglavnom nisu bili ravnodušni prema njemu, već su ga ili obožavali ili mrzeli.
Za ubistvo Palmea bilo je osumnjičeno više od 100 osoba, a slučaj su pratile brojne teorije zavere. One su polazile od toga da su u atentat bile uključene ili strane obaveštajne službe ili desničari u redovima švedske policije, ili da je ubistvo delo samo jednog čoveka.
Izvor: Beta
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.