Milan Marinović, izvor: Medija centar Beograd
Najvažnije pitanje koje treba da se postavi kada je reč o biometrijskom nadzoru koji se predlaže novim Nacrtom zakona o unutrašnjim poslovima je kako će biti zaštićeno pravo građana na privatnost, rekao je za portal 021.rs Poverenik za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović.
Kancelarija Poverenika je svoje mišljenje o ovakvom nadzoru dala još krajem 2019. i početkom 2020. godine, dodao je on, napominjući da se radi samo o prvom koraku:
“Suština našeg mišljenja koje nije bilo pozitivno je to da ne postoji pravni osnov za takvu obradu podataka. Ukoliko bi ovaj set zakona iz oblasti unutrašnjih poslova, među kojima je i Zakon o unutrašnjim poslovima koji to predviđa, bio usvojen u skupštini u ovom tekstu koji je sada u nacrtu to bi bio pravni osnov. Ja volim da kažem da, ako se i usvoji takav zakon, to nije kraj borbe za zaštitu podataka o ličnosti građana u Republici Srbiji. To je početak. Nećemo biti prva država koja je to uvela“, rekao je Marinović.
On skreće pažnju na to da nije dovoljno samo imati pravni osnov, već je važno promisliti da li je to nephodan način da se ostvari cilj.
“Kada pogledate cilj koji je proklamovan u nacrtu zakona, on je, mora se priznati, legitiman. Znači, to je da se uhvate lica koja su počinioci teških krivičnih dela, koja se gone po službenoj dužnosti, zatim, oni koji pripremaju najteža krivična dela terorizma i povezanih sa terorizmom i da se pronađu lica koja su nestala, a za koje se sumnja da su žrtve krivičnih dela. I to jeste legitimno. Međutim, ta neka lica koja su počinioci teških krivičnih dela, oni se već nalaze u nekim bazama MUP-a koje su posebne, odvojene od baza lica kojima su izdate lične karte ili putne isprave. Prema tome, glavni fokus je na tome kako će biti zaštićeni podaci o ličnosti svih ostalih koji ne spadaju u te kategorije”, objašnjava Poverenik u izjavi za 021.rs.
Dodaje da očekuje da Vlada ispuni svoju obavezu i uputi Povereniku zakonski predlog koji u sebi sadrži obradu podataka na ličnosti.
“Tada ćemo se konačno izjasniti i dati svoje mišljenje o tome. Sada je još uvek u formi nacrta”, navodi.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.