Sandra Orlović, izvor: Medija centar Beograd
U Srbiji živi najmanje 3.000 osumnjičenih za teške zločine u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Kosovu.
Izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo (FHP) Sandra Orlović izjavila je da je prema broju optužnica u poslednjih pet godina Srbija postala “oaza nekažnjivosti za ratne zločine”.
Ona je, u intervjuu za Danas pred odlazak u Sjedinjene Američke Države na usavršavanje, kazala da, po njenoj proceni, u Srbiji živi najmanje 3.000 osumnjičenih za teške zločine u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Kosovu, kao i da je bivši tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević pred kraj mandata izjavio da samo u Beogradu živi 80 osumnjičenih za ratne zločine.
“U takvoj situaciji, a posebno pri više puta ponovljenoj deklarativnoj posvećenosti zvaničnika regionalnom pomirenju, očekivalo bi se da institucije Srbije angažuju mnogo više resursa i političke volje da se procesuiranje ratnih zločina u Srbiji reanimira”, kazala je Orlović i ocenila da Tužilaštvo za ratne zločine nema dovoljno ljudi, ni dovoljno veliki budžet.
Ona je ocenila i da neuspeli izbor novog tužioca za ratne zločine ukazuje da politička vlast pokušava da procesuiranje ratnih zločina svede na minimum, “dovoljan da umiri briselske birokrate”.
Ona je ocenila da je vidan napredak političkih, kulturnih i ekonomskih veza u regionu, ali da se pomirenje u regionu bazira na interesima unapređenja svakodnevnog života građana, “bez otvaranja teških tema koje te interese i odnose mogu ugroziti”.
“Dijalog o ideologijama koje su legitimizovale zločine, različitim interpretacijama ključnih događaja u istorijskim udžbenicima, moralni dug naših zajednica prema žrtvama, viđene su kao štetne za budućnost i stabilnost”, navela je Orlović.
Izvor: Beta
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.