NUNS: Stanje slobode medija u Srbiji nije se poboljšalo

Stanje slobode medija u Srbiji nije se poboljšalo, zaključak je najnovijeg Alternativnog izveštaja o sprovođenju revidiranog akcionog plana za Poglavlje 23, koji je objavilo Nezavisno udruženje novinara Srbije.

Primena zakona je neefikasna, novinari rade pod pritiskom, a država narušava medijski pluralizam, dodaje se u izveštaju.

U izveštaju „Sloboda izražavanja i medijski pluralizam 2023“ navedeno je da, iako se prema Izveštaju o sprovođenju akcionog plana za Poglavlje 23 sve aktivnosti uspešno realizuju, u realnosti aktivnosti nadležnih, u delu koji se tiče zaštite novinara i medijskog zakonodavstva, nisu dovoljne da doprinesu boljoj situaciji u ovoj oblasti.

Kako je navedeno, novinari i medijski radnici su i dalje meta velikog broj pretnji i napada, kao i različitih vrsta pritisaka koje utiču na njih i koji im otežavaju da obavljaju svoj posao, što dovodi do toga da se oni i dalje osećaju nebezbedno.

Novinari koji profesionalno obavljaju svoj posao na konstantnoj su meti različitih pritisaka i targetiranja, posebno od visokih javnih funkcionera, koji umesto da napade osuđuju, oni ih dodatno pogoršavaju i podstiču.

Dok postupanje i propusti policijskih službenika na protestima, kao i višegodišnji izostanak odgovornosti za takve propuste dodatno utiču na osećaj nebezbednosti novinara i nepoverenje u institucije, navodi se u ovom dokumentu.

U Izveštaju NUNS napominje da, iako su novim medijskim zakonima doneta dobra rešenja, akcenat je potrebno staviti na primenu, budući da se upravo sprovođenje zakona isticalo kao jedan od najvećih problema u prethodnom periodu, odnosno od donošenja zakona 2014. godine.

Posebno se izražava zabrinutost za vraćanje države u vlasništvo medija i legalizacija dosadašnjeg kršenja zakona od kompanije u državnom vlasništvu, Telekoma Srbija, kao i uticaj države na medijsko tržište.

U Alternativnom izveštaju date su i preporuke za poboljšanje medijskog okruženja i efikasnije sprovođenje Akcionog plana za implementaciju medijske strategije.

Kako je navedeno, potrebno je da nosioci aktivnosti u Revidiranom Akcionom planu za Poglavlje 23 usvoje preporuke Koordinacionog tela za sprovođenje Akcionog plana.

Neophodno je meriti efikasnost zakona i drugih dokumenata, kao i doprinos ostvarivanju generalnih ciljeva u vezi sa bezbednošću novinara i institucijalnog okvira za funkcionisanje medija.

Izmene zakonskih akata treba sprovoditi u skladu sa rešenjima iz Medijske strategije, a potrebno je usvojiti nov akcioni plan za sprovođenje Medijske strategije za period od 2024. do 2025. godine.

Preporuke koje se odnose na poboljšanje bezbednosti novinara su puna i efikasna primena svih potpisanih sporazuma i obaveznih uputstava Vrhovnog javnog tužilaštva i Ministarstva unutrašnjih poslova, obuke policijskih službenika o postupanju prema novinarima i medijskim radnicima na javnim okupljanjima, samoinicijativno podnošenje prijava od strane nadležnih organa i njihovo veće angažovanje u rešavanju slučajeva ubistva novinara.

Ministarstvo informisanja i telekomunikacija treba da pojača kapacitete i aktivnosti u postupku sprovođenja rešenja iz Medijske strategije i u cilju efikasnijeg praćenja primene medijskih zakona.

Potrebno je stvoriti uslove za efikasno sufinansiranje medijskih projekata od javnog interesa u oblasti javnog informisanja u skladu sa novim zakonskim rešenjima i potpuno transparentno funkcionisanje Registra medija.

Potrebno je praćenje sprovođenja novog Zakona o elektronskim medijima i veća nezavisnost REM, a nadležno ministarstvo mora da uspostavi dodatne pravne garancije koje će osigurati da upliv državnog vlasništva kroz Telekom ne ugrozi raznovrsnost medijskog sadržaja, zaključuje NUNS.