NUNS: 116 napada i pritisaka na novinare, od čega devet fizičkih

Od početka godine zabeleženo je 116 napada i pritisaka na novinare, od čega je devet fizičkih napada i tri napada na imovinu novinara.

Generalna sekretarka NUNS-a, Tamara Filipović, ocenila je da u Srbiji postoji dosta mehanizama koji se bave bezbednošću novinara, ali da se oni ne primenjuju dovoljno.

“Moram da  kažem da tu, ipak, više leži odgovornost na institucijama nego na nama kao novinarskim udruženjima. Mi se zaista trudimo da ostanemo u tom dijalogu, da ostanemo na raspolaganju institucijama za svaku vrstu informacija, razmenu iskustava, unapređenje razumevanja između novinarske zajednice s jedne, i tužilaštva i policije, s druge strane”, rekla je Filipović.

Ona je rekla da NUNS brine veliki broj slučajeva koji ostanu u nekim istražnim fazama, ali da, ipak, i tu postoji određeni napredak.

“Tužilaštvo dostavlja stalnoj radnoj grupi evidencije na svaka tri meseca, a kolege iz radne grupe kažu da se to dešava i češće na mesečnom nivou”, navela je Filipović.

Ona je dodala da je veliki broj predmeta odbacivan u startu, donošenjem rešenja o odbačaju krivične prijave ili službenom beleškom da nema mesta pokretanju krivičnog postupka.

U tužilaštvu je do juna formiran 41 predmet, od čega je u osam predmeta odbačeno pokretanje krivičnog postupka.

Prema rečima Filipovićeve, u 2021. godini je formirano 87, od čega je u 31 predmetu odbačena krivična prijava, a u sedam slučajeva doneta osuđujuća presuda, a u jednom oslobađajuća.

“U 2020. godini smo imali četiri osuđujuće presude. Vidimo da, ipak, raste broj osuđujućih presuda i smanjuje se broj slučajeva koji se odbacuju na prvoj instanci“, ocenila je Filipović.

Ona je ocenila, međutim, da i dalje treba da se radi na primeni zakona i tužilačkoj praksi.

“To ima odvraćajući efekat. Neko ko novinaru preti, pa neka ga i uvredi, neka ga samo i okleveta, ta osoba više možda neće imati dovoljno samopouzdanja da nastavi da radi svoj posao onako kako bi trebalo i povlači se, to dovodi do autocenzure, i to mnogo utiče na jedan medijski eko sistem”, rekla je Filipović.

Ocenila je da je važno imati osuđujuće presude, da društvo pošalje jasnu poruku da pretnje i napadi na novinare kao i na ostale građane nije nešto što se toleriše i prolazi bez određene sankcije.

Tanja Maksić iz BIRN-a ocenila je da je u poslednje vreme “direkcija” prema ovoj redakciji da se ignorišu novinari, da se sa njima ne razgovara, da se ne dobije ni jedan papir iz institucija kao ni zvanična izjava.

Smatra da su se novinari BIRN-a “navikli” na tu “nenormalnost” i očekivani tretman, a, takođe, znaju da će, kada objave priču, da “krene nešto”.

“Ono što je karakteristično za manje lokalne sredine je da pretnje koje se dešavaju novinari olako shvataju, pa zbog toga nema mnogo prijava iz manjih redakcija”, smatra Marija Obrenović iz Lokal Presa i portala Pressek.

Obrenović je ocenila da novinarska udruženja moraju da rade na promeni svesti novinara kada su u pitanju pretnje i ugrožavanje bezbednosti novinara lokalnih redakcija.

Ona je podsetila da je ove godine procesuiran napad na novinara N1 iz Kragujevca Milana Nikića i da je presuda bila osuđujuća.

U Udruženju za građanski aktivizam Res Publika iz Kragujevca  smatraju da je pritisak na novinare u lokalnoj sredini i to što im se uskraćuje pristup informacijama i što se ne pozivaju na događaje.

U Kragujevcu je sinoć održana debata “Građani i mediji: Saveznici u borbi za javni interes”, koji je organizovalo udruženje Res Publika.