Novinari VOICE-a Slađana Gluščević i Miloš Katić dobitnici priznanja za istraživačko novinarstvo “Dejan Anastasijević 2022“

Novinari VOICE-a Slađana Gluščević i Miloš Katić dobitnici priznanja za istraživačko novinarstvo “Dejan Anastasijević 2022“

Izvor: Autonomija

Izvor: Autonomija

05.05.2022

Kategorija: U fokusu

Novinari Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra (VOICE) Slađana Gluščević i Miloš Katić dobiotnici su nagrade za istraživačko novinarstvo “Dejan Anastasijević 2022“. Oni su priznanje dobili u kategoriji onlajn mediji za priču “Država imovinu 1,8 mlrd evra prodala gubitašu ABL Solventu za 51 milion evra”.

Nagradu za istraživačko novinarstvo dobili su i Mladen Savatović sa N1 u kategoriji elektronski mediji za dokumentarac „Ispod površine kraljevi asfalta“ i novinarka “Vremena” Jovana Gligorijević za priču “Seksualno nasilje u Istraživačkoj stanici Petnica: Zavera ćutanja koja je dugo trajala“ u kategoriji štampani mediji.

Nagrade su, koje već 17. godinu za redom dodeljuje Nezavisno udruženje novinara Srbije, uz podršku Ambasade SAD-a, uručene su dana sdobitnicima u Beogradu.

Slađana Gluščević, koja je i predsednica Upravnog odbora Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) kazala je da je VOICE medij koji postao relevantna izvor nformacija. Ona je istakla da priča koju je radila s kolegom Milošem Katićem ne bi bila ni predmet istraživačkog novinarstva da živimo u nekoj drugoj državi.

“Da ova država vodi više računa o svojim građanima i pravu na informisanje, podaci koje smo mi objavili ne bi bili predmet istraživanja, jer je reč o informacijama koje treba da budu transparentne i dostupne javnosti”, poručila je Slađana Gluščević.

Američki ambasador Kristofer Hil istakao je da je istraživačko niovinarstvo veoma značajna, ali i opasna profesija. On je dodao i da ni jedna godina nije dobra za novinarstvo, ali da je ova najgora zbog, kako je rekao, “invazije Moskve na Ukrajinu”.

Amabsador je poručio da demokratija ne može postojati bez slobde medija, jer “demokratija bez slobode medija nije prava demokratija”.

„Svesni smo novinara koji su izgubili živote u Ukrajini. Ove godine i budućih godina moramo da ih se sećamo“, ukazao je Hil.

Predsednik NUNS-a Željko Bodrožić rekao je da ove nagrade i nominacije ipak svedoče o tome “da nas ima, nas koji ne ćutimo”, poručivši i da “nećemo ćutati”.

„Ostaje nam borba, nije ljudski sakriti se i ućutati“, naveo je Bodrožić.

Glavni i odgovorni urednik nedeljnika Vreme Filip Švarm, istakao je da ni ove godine nije bio lak zadatak da se odaberu najbolji.

U užem krugu za kategoriju elektronskih medija bili su nominovani Jelena Mirković N1 sa pričom “Zlatna otmica“ i Vanja Đurić N1 “Ispod površine amin za zločin”.

Od štampanih medija u uži krug su ušli Saša Dragojlo sa tekstom “Štekovi, nasilje i veze sa bezbedonosnim službama” i Nemanja Rujević – “Pritajena kompanija, skrivena država”.

Što se tiče onlajn medija, u uži krug ušli su Marija Ristić, Balkan Insight/CINS – “Srbija slala oružje Mjanmaru nakon puča“, kao i Jelena Veljković i Vlado Apostolov – “Koluviji pipci u Makedoniji“.

Nagrade se svake godine dodeljuju za istraživačke novinarske radove u tri kategorije: elektronski mediji (TV i radio), onlajn mediji i štampani mediji, i to za teme od izuzetne važnosti za građane teritorije na kojoj se medij distribuira, emituje ili koristi, otkrivaju i dokazuju nepoznate činjenice do kojih su novinari došli sopstvenim radom.

Ove godine na konkurs se prijavilo 67 novinara sa 72 medijska teksta i priloga.

Žiri koji je odlučivao činili su Filip Švarm, glavni i odgovorni urednik nedeljnika “Vreme” – predsednik žirija; Dinko Gruhonjić, novinar i nastavnik na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu; Ljiljana Stojanović, urednica “JUGpress”; Mirjana Jevtović, novinarka.

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.