Izvor: Fondacija "Slavko Ćuruvija"
Svedoci Nikitović i Mihailović su u svojim iskazima, ali i na pitanja odbrane i tužilaštva odgovarali uglavnom neodređeno, uz objašnjenje da se zbog protoka vremena ne sećaju dobro šta se tačno dogodilo ili da nisu sigurni.
Suđenje za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije danas je nastavljeno u Specijalnom sudu u Beogradu saslušanjem svedoka, tadašnjih radnika Državne bezbednosti (DB) Aleksandra Nikitovića i Žarka Mihailovića, koji su ostali pri prethodno datim iskazima.
Vlasnik Dnevnog telegrafa i nedeljnika Evropljanin Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. ispred zgrade u kojoj je stanovao, a za njegovo ubistvo Tužilaštvo za organizovani kriminal tereti tadašnjeg načelnika DB Radomira Markovića, ondašnjeg načelnika beogradskog centra DB Milana Radonjića i bivšeg glavnog inspektora Druge uprave DB Ratka Romića, kao i bivšeg pripadnika DB Miroslava Kuraka, koji je u bekstvu.
Svedoci Nikitović i Mihailović su u svojim iskazima, ali i na pitanja odbrane i tužilaštva odgovarali uglavnom neodređeno, uz objašnjenje da se zbog protoka vremena ne sećaju dobro šta se tačno dogodilo ili da nisu sigurni.
“Nemam šta puno da kažem kao i kada su me prethodno ispitivali u vezi ‘belog golfa 3′”, rekao je Nikitović, koji je u vreme Ćuruvijinog ubistva u osmom odeljenju DB bio zadužen za garažu, odnosno prijem, popravku i registraciju vozila.
Mihailović je rekao da se u tom periodu bavio poslovima obezbeđenja, a da “beli golf” nije nikada zadužio, iako ga je, možda, zbog potrebe posla “nekoliko puta provozao”.
On je rekao i da je tokom svih godina službe sigurno koristio više od 40 do 50 vozila..
Za danas je zakazano i saslušanje svedoka Milovana Popivode, takođe tadašnjeg radnika DB.
Izvor: Beta
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.