“Omladina će nam ili otići u svet ili će ovde podleći lakim i teškim drogama, ukoliko se ništa ne uradi”
Klub Zeleno zvono iz Zrenjanina, organizator mnogih antiratnih, antinacionalističkih i građanskih akcija, od sinoć je i zvanično, nakon 25 godina rada, prestao da postoji, što je obeleženo okupljanjem na zgarištu, na mestu prvobitnog kluba, koji je zapaljen 2006. godine a počinioci nikada nisu pronađeni.
Vlasnik i osnivač Zelenog zvonaBranislav Grubački Guta rekao je da je taj projekat “definitivno završen” i dodao da jedino što nakon 25 godina rada oseća jeste “strašan umor i velika zabrinutost kuda mi to idemo i da li postoje mladi ljudi koji će sprečiti ovaj sunovrat”.
“Mladi ljudi su 1991. godine, kada je Zeleno zvono osnovano, ovde mogli da igraju besplatno košarku i tenis, a sada se skupljaju na zgarištu. Oni su dovoljno mladi da iz tog zgarišta mogu da naprave nešto, a ja sam stvarno završio sa delovanjem u ovom gradu na ovaj način”, poručio je Grubački.
On je ocenio da je Zrenjanin teško podnosio delovanje Zelenog zvona i dodao da će teško podneti i to što ostaje kao njegovo nasleđe.
Umetnik Živko Grozdanić Gera rekao je da je Zeleno zvono za 25 godina svoga postojanja u stvari postalo umetničko delo, jednasociološka skulptura, sastavljena od bezbroj društvenih odnosa.
Grozdanić je podsetio da je Zeleno zvono osnovano 1991. godine, da se suprotstavljalo od samog početka kiču i dodao da je i sudbina Jugoslavije pokazala da je tačna tvrdnja da je “od kiča do rata dovoljan samo jedan korak”.
Novinarka Gordana Nonin ocenila je da ono što je radilo Zeleno zvono nije bilo uzaludno i dodala da će ljudi koji su dotakli energiju Zelenog zvona nastaviti da rade ono što su i radili.
“Omladina će nam ili otići u svet ili će ovde podleći lakim i teškim drogama, ukoliko se ništa ne uradi”, kazala je Gordana Nonin.
Nevladine organizacije su pre dve godine pokrenule inicijativu da se mesto gde se nekada nalazio pozorišni klub Zeleno zvono a koje je od 2006. godine zgarište, proglasi za antiratni spomenik.
Inicijativu su pokrenula udruženja “Učitelj neznalica i njegovi komiteti” iz Beograda i “Ravnopravnost” iz Zrenjanina.
Zeleno zvono je na svojoj prvobitnoj lokaciji, tokom devedesetih godina, bilonajvažnije organizaciono uporište antiratnog i antinacionalističkog pokreta u Zrenjaninu.
U dva navrata, 7. i 14. aprila 1999. godine, tokom NATO bombardovanja Srbije, maskirane osobe su izrešetale Zeleno zvono, a počinioci još nisu otkriveni. Potom je 2006. godine zapaljen taj objekat, a incident takođe nije rasvetljen.
Vlasnik Zelenog zvona Branislav Grubački Guta, koji je bio i hapšen tokom NATO bombardovanja, zahvalio je tada podnosiocima inicijative i dodao da “ovakav trenutak čeka 15 godina”.
Ivan Zlatić iz udruženja “Učitelj neznalica i njegovi komiteti” rekao je prilikom podnošenja inicijative gradskim vlastima u Zrenjaninu da obeležavanje antiratnog spomenika, kao i podizanje spomenika poginulim učesnicima rata, nije obično pitanje kulture sećanja, nego pitanje priznanja države da je bila u ratu.
“Jer ako postoje poginuli i antiratni aktivisti, dakle postojao je i rat. Tako da je u tom smislu jako važno da to uradi grad Zrenjanin, kao instanca države koja je za to nadležna. Odnosno da samim tim država Srbija prizna da je bilo rata i antiratnih aktivnosti”, rekao je tada Ivan Zlatić za Radio Slobodna Evropa.
Branislav Grubački je 2004. godine osnovaoNovi optimizam, koji je “pokret svih građana Vojvodine i Srbije koji ne pristaju da trajno budu zatočenici i žrtve mračnih devedesetih”.
“Novi optimisti se javno bore protiv nacionalizma, šovinizma, fašizma, rasizma i svakog drugog političkog ekstremizma”, navodi se u proglasu Novog optimizma.
Taj pokret svake godine dodeljuje priznanje “Dobar primer Novog optimizma”.
Izvor: Autonomija
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.