Šef Predstavništva Visokog komesarijata za izbeglice UN u Srbiji Hans Fridrih Šoder rekao je da je na srpsko-mađarskoj granici najmanje 500 izbeglica, među kojima je oko 200 dece i da su zbog zatvaranja migrantskih ruta ti ljudi izloženi krijumčarima.
Državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nenad Ivanišević izjavio je danas u Beogradu da izbeglička kriza nije završena i da će situacija biti pod kontrolom ako se Evropska unija i Turska budu držale međusobnog sporazuma.
“Ukoliko to ne bude tako, videćemo šta sledi. Srbija je spremna na svaki scenario. Bili smo spremni i 1956. godine, kada je bio sukob u Mađarskoj i 1995. i 1999. godine i sada”, rekao je Ivanišević i dodao da je ponosan na to kako se Srbija ponašala tokom izbegličke krize, kada je kroz zemlju prošlo između 700.000 i milion ljudi.
On je, na konferenciji o izazovima izbegličke krize, kazao da je Srbija jedina zemlja koja je ispunila ono na šta se obavezala u oktobru u Briselu – da proširi kapacitete.
Komesar za izbeglice u Srbiji Vladimir Cucić kazao je da je jedan od izazova poštovanje sporazuma koji su o izbeglicama iz ratnih područja potpisale EU i Turska, ali i poštovanje manjeg sporazuma, o kontroli granice Turske i Bugarske.
On je najavio da bi na jesen trebalo da bude izmenjen ili donet novi zakon o azilu, koji će uvažiti praksu koju je Srbija imala sa izbeglicama.
Dodao je da je Hrvatska dobila kvotu i da će morati da prihvati oko 1.600 izbeglica, a da bi odbijanje neke od izbeglica svaku državu EU koštalo po 220.000 evra.
Šef Predstavništva Visokog komesarijata za izbeglice UN u Srbiji Hans Fridrih Šoder rekao je da je na srpsko-mađarskoj granici najmanje 500 izbeglica, među kojima je oko 200 dece i da su zbog zatvaranja migrantskih ruta ti ljudi izloženi krijumčarima.
Izvor: Beta
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.