Izvor: Pixabay.com
Uvođenje video-nadzora u proteklih pet godina sve je intenzivnije širom Srbije. Prema istraživanju novinara Radija Slobodna Evropa (RSE), ova praksa, gde kamere niču na svim raskrsnicama, dešava se već pet godina, i to pre usvajanja seta policijskih zakona koji bi trebalo da regulišu upotrebu javnog video nadzora za potrebe policijskog rada.
Više predloga zakona je neuspešno prošlo sud javnosti proteklih godina. Prethodni predlog seta policijskih zakona povučen je krajem decembra 2022. godine „na predlog premijerke Ane Brnabić u dogovoru sa ministrom unutrašnjih poslova Bratislavom Gašićem i nakon razgovora sa relevantnim organizacijama“.
Danas, istraživanje RSE razotkriva mehanizam nabavke sistema javnog video-nadzora u više od 40 gradova i opština širom Srbije, način na koji se troši novac iz lokalnih budžeta, ali i kako su ispod radara javnosti, trgove i ulice preplavile „pametne“ kamere kineske proizvodnje.
Skupa oprema se kupuje, ali nije moguće saznati u koliko se tačno mesta i na koji način u ovom trenutku i upotrebljava.
Godinama se u javnosti vodi diskusija o projektu „Sigurno društvo“ za koji su MUP Srbije i kompanija Huavej potpisali Memorandum o razumevanju još 2014. godine, a čiji nastavak je bio projekat instalacije 1.000 kamera na ulicama Beograda.
Kako je pokazalo RSE istraživanje, dok su oči javnosti bile uprte u Beograd, gradovi i varošice širom Srbije pokrivene su kamerama.
Iz budžeta lokalnih samouprava uloženo je oko 27 miliona evra za kupovinu ove robe.
Na trgovima i ulicama u više od 40 opština nalaze se sistemi video-nadzora koji su, po pravilu, kroz proces javnih nabavki kupljeni od beogradske firme Macchina Security.
Novinari RSE su po Zakonu o dostupnosti informacija prikupili detaljnu dokumentaciju o nabavkama koje su sprovedene u 10 od ovih 42 gradova i opština.
Uzorak za istraživanje je bila analiza konkursne dokumentacije u kojoj je jasno navedeno da gradovi i opštine kupuju opremu koja ima mogućnost prepoznavanja lica.
Detaljne informacije o nabavkama novinari RSE prikupili su za veće gradove u Srbiji: Prokuplje, Suboticu, Vršac, Zrenjanin i Valjevo, koji su nabavili opremu za video-nadzor.
Isto je urađeno u opštinama sa tek nešto više od deset hiljada stanovnika, poput Osečine, Mionice i Ljubovije u centralnoj i zapadnoj Srbiji, Rumi i Bečeju, na zapadu i u centralnoj Vojvodini.
Kako se ispostavilo, u svim ovim slučajevima, dokumentacija je ista, a rezultat: kupljene su kamere i platforme na kojima se čuvaju i analiziraju video-materijali.
Proizvođač opreme u svim ovim slučajevima je kineska kompanija Dahua. Ono što je poznato je da se svi snimljeni podaci slivaju u lokalne stanice policije, ali u dokumentaciji nema detalja o tome kako se materijali dalje koriste.
Ekspertkinja za zaštitu podataka o ličnosti Nevena Ružić, koja je godinama radila analize o pitanjima upotrebe video-nadzora u kancelariji Poverenika za dostupnost informacija i zaštitu podataka o ličnosti, kaže da su se u Srbiji koja je motrila na „velikog brata, desile male sestre“.
Praktično dok su svi gledali kakve aranžmane država sklapa sa kineskom kompanijom Huavej, na ulice su postavljene kineske Dahua kamere.
Ružić podseća da oblast javnog video-nadzora nije adekvatno uređena zakonom i ukazuje da u takvim okolnostima veliki problem predstavlja činjenica da ovu opremu nabavljaju opštine i gradovi, koji nemaju jasno definisane nadležnosti u vezi nadzora.
„Javna bezbednost, sprečavanje krivičnih dela, otkrivanje počinilaca krivičnih dela su poslovi kojima se ne bavi niko osim Ministarstva unutrašnjih poslova“, naglašava Ružić.
Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, kaže da se radi neobičnoj situaciji.
„Ako je bezbednost razlog za ove nabavke, postavlja se pitanje zašto to treba da zavisi od toga hoće ili neće jedna lokalna samouprava da donese odluku da je to potrebno i da uđe u ovaj posao. Nejasno je zašto je to prepušteno opštinama, zašto to ne radi MUP“, naglašava Nenadić.
Celo istraživanje možete pročitati OVDE.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.