Izvor: poverenik.rs
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je danas u Beogradu, povodom Međunarodnog dana prava javnosti da zna, dodelio priznanja institucijama za doprinos ostvarivanju prava javnosti da zna i najbolji Informator o radu državnih organa. Subotica je, pored Kruševca, to priznanje dobila u kategoriji jedinica lokalne samouprave.
Za najbolji Informator o radu priznanje je dobilo Ministarstvo kulture i informisanja, a za doprinos afirmisanju javnosti da zna u kategoriji republičkih organa priznanje je dobilo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.
U kategoriji pravosudnih organa priznanje je dobio Viši sud u Novom Sadu, u kategoriji pokrajinskih organa vlasti dobitnik je Direkcija za robne rezerve, a u kategroriji jedinica lokalne samouprave dva su dobitnika priznanja – Subotica i Kruševac.
Priznanje u kategoriji najviših organa vlasti nije dodeljeno.
Poverenik Milan Marinović izjavio je da je u februaru počeo da se primenjuje izmenjen Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ali da će se realni rezultati njegove primene videti tek naredne godine.
“To je veoma, veoma krupan korak ka većem ostvarenju prava javnosti da zna, gotovo sve o radu organa vlasti, da kontroliše vlast, ali je i krupan korak ka sprečavanju onih koji su to pravo na neki način pokušali da zloupotrebe i tako škodili ne samo državi nego i čestitim, savesnim tražiocima informacija da teže dođu do njih”, rekao je on u hotelu “Metropol Palas” u Beogradu na konferenciji povodom obeležavanja Međunarodnog dana prava javnosti da zna.
Dodao je da je i poverenik dobio šira ovlašćenja izmenama zakona, te da će uskoro Poverenik dobiti kancelariju u Novom Sadu, a do kraja godine bi trebalo i u Nišu i Kragujevcu.
“Ćutanje uprave krši ugled, ne samo tog organa već i države. Od primene usvojenih izmena i dopuna Zakona, samom najavom izdavanja prekršajnih naloga od strane Poverenika, ćutanje uprave smanjeno je sa 80 odsto na 35 odsto. Dugoročni efekti ovih izmena videće se tek za godinu dana. Takođe, izmenama Zakona omogućeno je i otvaranje područnih kancelarija. Prvu ćemo otvoriti u Novom Sadu u narednih mesec dana, a u Nišu i Kragujevcu do kraja ove godine”, istakao je danas u uvodnom obraćanju Poverenik Milan Marinović.
Marinović je ukazao na “zabrinjavajuće mali” odziv organa vlasti koji su se registrovali i objavili informator o radu na platformi koju vodi i održava Poverenik. Od procenjenih 15.000 organa vlasti registrovalo se samo 450, od kojih je tek 30 objavilo informator.
On je podsetio na 16. novembar kao “značajan datum koji treba upamtiti” jer tada ističe zakonski rok da se objavi informator o radu na navedenoj platformi.
Ukoliko do tada organi ne ispune obavezu, Poverenik će sprovesti zakonsko ovlašćenje i protiv rukovodilaca tih organa vlasti inicirati prekršajne postupke. Za te prekršaje propisana je novčana kazna od 20.000 do 100.000 dinara. Od ove platforme i organi će imati koristi jer što više informacija objave biće manje zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.
Šef delegacije EU u Srbiji Emanuele Žofre izjavio je da je zakon snažan koliko njegova primena, te da Evropska unija šalje Srbiji ohrabrenje da nastavi unapređenje i pravilnu primenu zakona.
“Pristup informacijama je od suštinske važnosti za demokratske vlade. Bez toga nema poverenja u institucije. Građani, privrednici, investitori, svi oni moraju da budu sigurni da vlada poštuje pravila i zakone”, rekao je Žofre.
Istakao je da su izmene zakona veoma važne i da će EU nastaviti da prati primenu i razvoj događaja u praksi.
Značaj primene izmena zakona istakla je zamenica šefa Misije OEBS u Beogradu Sara Gruen.
“Pristup informacijama je fundamentalno pravo, ali izazova i dalje ima. U Srbiji su sada jača oruđa. Naša je obaveza da vlade podsećamo da budu transparentne i da su odgovorne građanima”, rekla je ona.
Ocenila je dobrim nagli porast prigovora građana Povereniku, koji je u 2021. godini porastao za 37 odsto.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.