Fridom haus: Srbija i dalje država sa hibridnim režimom

Fridom haus: Srbija i dalje država sa hibridnim režimom

Foto: Magločistač (arhiva)

Izvor: EURACTIV.rs

20.04.2022

Kategorija: U fokusu

Srbija i dalje nazaduje u sprovođenju demokratskih reformi i treću godinu zaredom je u novom izveštaju nevladine organizacije Fidom haus svrstana među države sa hibridnim režimom.

Godišnji izveštaj “Zemlje u tranziciji” pokazuje da je na Balkanu Srbija najviše nazadovala i njen indeks demokratije pao je sa prošlogodišnjih 3,89 na 3,78, a stanje demokratije u procentima iznosi 46.43%.

U izveštaju koji prati razvoj demokratije u 29 država u tranziciji, navodi se da su od 2004. godine, kada je počela erozija demokratije u državama u tranziciji, četiri nekada demokratske države dospele u kategoriju hibridnih država – Srbija, Crna Gora, Severna Makedonija i Mađarska.

Istovremeno, tri su nekada autoritarne države uložile napore i ušle u kategoriju hibridnih režima, i to Moldavija, Kosovo i u najnovijem izveštaju Jermenija, piše u izveštaju naslovljenom “Od nazadovanja demokratije, do autoritarne agresije”.

Ove godine, kako navodi NVO sa sedištem u Vašingtonu, prvi put hibridni režim, kao mešavina demokratskog i autoritarnog režima, preovladava u 29 zemalja obuhvaćenih izveštajem. U izveštaju je 11 država svrstano u kategoriju hibridnih režim.  

Fridom haus od 1995. godine u izveštaju “Zemlje u tranziciji” ocenjuje razvoj demokratije i demokratske reforme u 29 bivših komunističkih zemalja Centralne i Istočne Evrope.

Ocenjuje se da su za porast broja hibridnih režima u državama u tranziciji odgovorni “izabrani lideri koji su odbacili bilo kakvu privrženost načelima liberalne demokratije, težeći da se de fakto dočepaju monopola vlasti”.   

I dok ti hibridni režimi sadrže elemente i demokratske i autoritarne vladavine, oni se razlikuju od oba ta oblika vlasti.

“Mogu biti demokratski u minimalnom smislu tako što imaju redovne, takmičarske izbore, ali njihove disfunkcionalne institucije nisu sposobne da obezbede odlučujuće elemente liberalne demokratije – podelu vlasti i kontrolu, vladavinu prava, i strogu zaštitu sloboda i prava svih građana”, navodi Fridom haus.

Pad ukupne ocene Srbije sa 3,89 na 3,79 posledica je pada ocena u oblasti slobodnog delovanja građanskog društva, slobode medija i u oblasti korupcije.

Kako navodi Fridom haus, ocena delovanja civilnog društva pala je sa 5,50 na 5,25 zbog zastrašivanja civilnog sektora od strane vlasti i provladinih medija, i zato što su vlasti organizovale, ili tolerisale nasilje nad učesnicima mirnih protesta.

Fridom haus je smanjio i ocenu slobode medija sa 3,25 .na 3,00 zbog “konstantnog i sve većeg pritiska vlasti na nezavisne medije i novinare, kao i nastojanja da se mediji stave pod kontrolu uz pomoć državnog preduzeća Telekom”.

I konačno, smanjena je i ocena za borbu protiv korupcije sa 3,50 na 3,25 “zbog niza skandala koji su razotkrili veze državnih struktura i zvaničnika vladajućih partija sa organizovanim kriminalom”.  

Uz Srbiju, najviše je nazadovala Bosna i Hercegovina i to u oblastima demokratske vladavine na nivou države i civilnog društva. Izraženo u procentima, njeno je stanje demokratije 38%.

Država Zapadnog Balkana koja je u 2021. godini, prema oceni Fridom hausa, ostvarila najveći napredak je Kosovo, i to u oblasti demokratske vladavine na nacionalnom nivou i pravosuđu. Postotak ostvarenosti demokratije na Kosovu takođe je, kao i u BiH,  38%.

Za Kosovo se navodi da nije zabeležilo nazadovanje ni u jednoj oblasti koje kao kriterijume u izveštaju uzima Fridom haus.

Prema izveštaju, većina zemalja bivše Jugoslavije i dalje ima hibridne režime, osim Slovenije koja je označena kao konsolidovana demokratija i Hrvatske koja je u kategoriji polukonsolidovanih demokratija.

Od 29 država iz izveštaja, svega šest je ostalo u kategoriji učvršćenih demokratija, dok ih je 2004. bilo osam. Sada su to Češka, Litvanija, Letonija, Estonija, Slovačka i Slovenija.

Kao konsolidovani autoritani režimi označeni su Azerbejdžan, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan, Rusija, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan.  

U uvodnom delu izveštaja, Fridom haus navodi da je rat u Ukrajini, kao “najnovija i najteža manifestacija kriminalnog i malignog uticaja ruskog predsednika Vladimira Putina na susedne države”, već “destabilizovao države u tranziciji i preti da ubrza stalnu antidemokratsku transformaciju koja se već dešava u Evropi i Evroaziji”.

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.