Novi Zakon o upravom postupku bi građanima trebalo da omogući da svoja prava na šalterima javne uprave ostvare bez hrpe dokumenata i troškova. Međutim, sada sledi usklanjivanje 170 zakonskih propisa sa novim zakonom. Ministarka Kori Udovički apeluje na građane da imaju strapljenja.
Jedino ukoliko se građanin pisano izjasni da želi sam da pribavi potrebna dokumenta, državni organi to neće činiti po službenoj dužnosti. Da li su međutim građani tada oslobođeni plaćanja takse?
„To je ostalo nedorečeno. Znači po službenoj dužnosti se ne plaća, tako smo informaciju dobili, ako se kao državni činovnik obratim nekoj drugoj državnoj instituciji, nema plaćanja taksi i ona druga institucija je u obavezi da u roku od 15 dana dostavi te podatke koje smo dostavili“, kaže Pera Kohut, službenik gradske opštine Novi Beograd.
Novi zakon je donet da građanima skrati vreme na šalterima, poručuju nadležni, a uvid u potrebna dokumenta je službena obaveza državnih i organa lokalne samouprave. Tada građani ne moraju da plaćaju takse za izvode iz matičnih knjiga, prijave prebivalištva, izvode iz katastra.
„Ali se ne oslobađaju taksi koje su propisane Zakonom o republičkim administrativnim taksama i koje su propisane odlukom o administrativnim taksama Grada Beograda. To su primer radi taksa za zahtev, taksa za izdavanje rešenja, taksa na žalbu, sve ono što podrazumeva upravni postupak“, Emilija Bjeletić, načelnica GO Novi Beograd.
Novi zakon je mala revolucija, poručuje ministarka Kori Udovički, iako je pred ministarstvom proces usklađivanja oko 170 drugih zakona sa novim zakonom o upravnom postupku. Građani moraju da veruju, apeluje ministarka, „da imaju malo strpljenja u narednim nedeljama, ali ne i suviše. Jer mi zaista želimo da ovaj zakon zaživi“.
Izvor: N1 (Jelena D. Petrović)
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.