Evropski sud za ljudska prava: Zakonsko ograničenje izlaska zbog pandemije nije kućni pritvor

Evropski sud za ljudska prava (ECHR) u Strazburu odbacio je zahtev rumunskog poslanika u Evropskom parlamentu da njegova zemlja bude osuđena zbog uvođenja mera lokdauna u borbi protiv korona virusa.

Sedmočlano međunarodno veće suda u Strazburu je jednoglasno zaključilo da ograničenja slobode kretanja koja su u Rumuniji važila 2020. godine u vreme vanrednog stanja i lokdauna zbog pandemije ne mogu da se smatraju uskraćivanjem slobode i da se izjednače sa kućnim pritvorom.

Sudu u Strazburu se obratio Kristijan-Vasile Terhes koji je 2019. izabran u Evropski parlament sa liste opozicione Socijaldemokratske partije Rumunije.

Sud je u obrazloženju odluke naveo da se žalba rumunskog poslanika odnosi na mere ograničenja koje su rumunske vlasti uvele od 24. marta do 14. maja 2020. godine kako bi se izborile sa pandemijom korona virusa.

Konkretno, kako se navodi, rumunski predsednik je 16. marta 2020. dekretom proglasio jednomesečno vanredno stanje, a 24. marta je građanima zabranjen izlazak iz domova, osim u posebnim slučajevima koji su detaljno nabrojani. Takvo vanredno stanje trajalo je u Rumuniji, zbog epidemiološke situacije, do 14. maja u ponoć, precizirao je sud.

Rumunski poslanik Vasile-Terhes se dok su još bili na snazi vanredno stanje i lokdaun zbog pandemije, obratio rumunskom sudu i tražio da odmah bude oslobođen tih mera ograničenja koje je ocenio kao “administrativni pritvor”. On je od suda u Bukureštu zatražio da mu se po hitnom postupku omogući da napušta svoju kući, i da ne mora da dokazuje da za to postoje posebni razlozi.

Kada je vanredno stanje ukinuto, Vasile-Terhes je od suda u Bukureštu zatražio da konstatuje da je njegova tužba izgubila svrhu, a u novembru se obratio Evropskom sudu za ljudska prava.

U svojoj odluci sud je zaključio da su rumunske vlasti blagovremeno obavestile Savet Evrope o nameri da uvedu vanredno stanje i da ograniče izvesna prava garantovana Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Potom su, kako se navodi, redovno obaveštavale tu organizaciju o svim promenama u režimu ograničenja u Rumuniji.

“Mera je bila opšta, važila je za sve na osnovu zakona koje su donosili različiti nivoi vlasti u Rumuniji. Kao rezultat implemetacije mera podnosilac žalbe je morao da ostane kod kuće, i bilo mu je dozvoljeno da je napušta samo iz razloga eksplicitno predviđenih zakonom, i sa važećim dokazom “, naveo je sud.

U odluci je ipak ocenjeno da je poslanik “mogao da napušta su kuću iz različitih razloga, da ide na različita mesta, i u bilo koje doba dana ako je situacija to zahtevala”

Sud je naglasio da Vasile-Terhes “nije bio predmet individualnog nadzora vlasti”, da “nije tvrdio da je bio prinuđen da živi u skučenom prostoru” i mogao je da “održava društvene kontakte”.

On zato nije mogao da se “pozove na odredbe Evropske konvencije o ljudskim pravima po pitanju prava na slobodu”, dodaje sud i napominje da je mogao da se pozove na odredbe koje se odnose na “slobodu kretanja”.

“U skladu sa tim, imajući u vidu stepen intenziteta, mere u pitanju ne mogu se izjednačiti sa kućnim pritvorom”, zaključio je ECHR.

Sud u Strazburu dodao je da je prilikom odlučivanja uzeo u obzir i činjenicu da Vasile -Terhes nije objasnio kakve su posebne posledice mere ostavile na njega lično, da nije tvrdio da je bio zatvoren tokom celog perioda lokdauna, niti je dao ijednu specifičnu informaciju o tome kako je lično doživeo lokdaun.

“Prema našem shvatanju nivo ograničenja slobode kretanja podnosioca žalbe, nije bio toliki da bi ceo lokdaun koji su naredile vlasti mogao da bude kvalifikovan kao uskraćivanje slobode. Stoga se ne može reći da je žaliocu uskraćena sloboda u smislu člana 5, paragrafa 1 Konvencije o ljudskim pravima”, zaključio je sud.