U poslednje tri godine eletronska trgovina u Srbiji porasla je za 300 odsto, a većina preduzeća koja su imala razvijenu internet prodaju ostvarila su u 2020. godini porast od oko 100 odsto u odnosu na isti period 2019. godine.
Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Uroš Kandić ocenio je da elektronska trgovina u Srbiji beleži svoje istorijske rezultate.
„Elektronska trgovina u Srbiji u godini iza nas, na zadovoljstvo svih nas, dostigla je visok stepen razvoja i veliku ekspanziju. O tome svedoče podaci da je u protekloj godini ostvareno čak 14 milona transakcija putem e-trgovine, što je duplo više nego što je bilo u 2019. godini. O tome svedoče i podaci NBS o vrednosti transakcija putem onlajn trgovine od 33 milijarde dinara u odnosu na nešto više od 17 milijardi 2019“, kaže Kandić.
Ipak, u ministarstvu ocenjuju da ima još mnogo prostora za povećanje elektronske trgovine, posebno u velikim prehrambenim trgovinskim lancima gde e-trgovina čini samo jedan odsto ukupne trgovine.
„Onlajn trgovina je bezbednija, pruža veći asortiman mogućnosti da nađete proizvode koje ne možete naći u prodavnicama, možete jeftinije proći i vratiti proizvod ako niste njime zadovoljni“.
Podseća se da je Srbija izmenila i dopunila zakon o e-trgovini, uradila akcioni plan za jačanje e-trgovine, kao i vodiče za e-trgovce i za potrošače u e-trgovini.
„Kupci u onlajn trgovini prema našim zakonima bolje su zaštićeni nego potrošači u tradicionalnoj kupovini. Malo ljudi zna da onlajn kupac ima pravo da, u roku od 14 dana od kupovine proizvoda, isti proizvod vrati i to bez obaveze da izveštava prodavca zbog čega to čini“, navodi Kandić.
U Srbiji je porastao i broj prodajnih virtuelnih mesta, koji je na kraju 2019. iznosio 1.139, da bi na kraju prošle godine bio 2.013.
Najveći rast u vreme prošlogodišnje najveće pandemijske krize u Srbiji su imali e-trgovci koji su prodavali sportsku opremu i rekvizite.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.