Izvor: Pixabay.com
Američki dolar se skoro izjednačio sa evrom dostigavši najveću vrednost u poslednjih 20 godina. U utorak, 12. jula, za zajedničku evropsku valutu se dobijalo 1,0003 zelenih novčanica jer investitori strahuju da će energetska kriza gurnuti privredu evrozone u recesiju.
Investitori su takođe zabrinuti jer sve veći broj kineskih gradova, uključujući komercijalni centar Šangaj, uvodi nova ograničenja za borbu protiv širenja lako prenosive podvarijante korona virusa Omikron, BA.5.
Dolaru ide u prilog ta neizvesnost, plus zabrinutost da bi američka inflacija mogla da dostigne novi, 40-godišnji maksimum u sredu, 13. jula.
To bi moglo da podstakne dalje agresivnije povećanje kamatnih stopa, što bi ojačalo američku valutu, posebno nakon izveštaja prošlog petka o zapošljavanju u SAD koji je bio bolji od očekivanog smanjivši tako zabrinutost od recesije.
Za razliku od Federalnih rezervi (FED) Sjedinjenih Američkih Država (SAD), koje su u junu podigle kamatnu stopu najviše od 1994, Evropska centralna banka (ECB) nije povećavala troškove zaduživanja još od 2011.
Kako ističe Rubela Faruki (Rubeela Farooqi) iz High Frequency Economics, uprkos zabrinutosti zbog potencijalne recesije u SAD, “njihova ekonomija je na čvršćim osnovama u poređenju sa evropskom”.
Analitičari japanske banke Mizuho rekli su da se pomeranje ka paritetu evra i dolara dešava u trenutku kada je “recesija u evrozoni već ukalkulisana”.
Na taj način se evro približava najnižoj vrednosti nedugo nakon uvođenja u maju 2001. godine – 83,8 američkih centi.
Američki dolar – koji čini 60 odsto svetskih deviznih rezervi – smatra se sigurnim utočištem u vremenima geopolitičkih turbulencija i poremećaja, započetih pandemijom korona virusa, a zaoštrenih izbijanjem rata u Ukrajini.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.