Zbirka poezije Desanke Maksimović “Tražim pomilovanje”, kao i izbor iz poezije ove pesnikinje ostaje u nastavnom programu četvrtog, odnosno trećeg razreda gimanzija u Srbiji. Novi Pravilnik o planu i programu nastave odlukom Nacionanog prosvetnog saveza Srbije biće ispravljen, ali i dalje stoji pitanje – ko je, uopšte, Desanku prvobitno izbacio iz programa po kojem uče srednjoškolci.
Krivac za izbacivanje dela naše velike pesnikinje iz trećeg i četvrtog razreda gimnazije su – svi.
Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja formira komisiju, koja napravi predlog programa. Program, potom, odlazi na Nacionalni prosvetni savet koji daje mišljenje. Na kraju, predlog usvaja Ministarstvo prosvete.
To potvrđuje i potpis ministra Mladena Šarčevića, stavljen na novi Pravilnik o planu i programu nastave i učenja za gimnaziju, stavljen na ovaj dokument još 27. aprila, u jeku vanrednog stanja. Prosvetni glasnik objavljuje ga 2. juna.
Kada je Zadužbina Desanke Maksimović ukazala na veliki propust novog pravilnika, ministar je za Nova.rs izjavio da Ministarstvo prosvete nije učestvovalo u odluci, ali ću se on “lično zainteresovati za to i tražiti objašnjenje“.
Šarčević je tada istakao da se programom bavi Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, jer “zavodi su ona pametna tela, a Ministarstvo je administrativno.”
Činjenica da Šarčevićev potpis stoji na Pravilniku kojim je poezija Desanke Maksimović izbačena iz trećeg, odnosno četvrtog razreda gimnazije, ne znači i da je znao šta potpisuje.
Naime, Pravilnik ima ravno 785 stranica i u njemu je naveden samo novi nastavni program. Da bi se znalo šta je konkretno izbačeno u odnosu na trenutni program, potrebno je uporediti sadašnji i budući pravilnik za treći i četvrti razred gimnazija.
Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, za Nova.rs kaže da javnost jeste odreagovala “malo previše burno”, ali da i dalje ne želi da misli da je neko Desanku Maksimović izbacio iz nastavnog programa.
“Smatram da bi sada, kada su se svi uključili u ovaj problem i kada je on, nadam se definitino – ispravljen, bilo dobro da ne zastanemo na ovom mestu. Sada treba da se sedne i sa Društvom za srpski jezik, sa Akademijom nauka, sa viđenim piscima zaista otvori javna rasprava – šta i u kom razredu deca treba da čitaju. Važno je, naravno, konsultovati struku, jer ona sa tom decom radi. I da ne zastanemo na ovome – vratili smo Desanku, sad više ništa nije važno. Važno je. Svako delo je važno”, kaže Jasna Janković na Nova.rs.
Jasna Janković ukazuje da je reforma gimnazija je počela prvi put posle 30 godina. Reč je o gimnazijalcima koji sada završavaju drugi razred.
“Svi smo se koncentrisali na nove predmete. Tu je došlo do previda kod novog Pravilnika”, istakla je ona, objašnjavajući kako je došlo do toga da se tek sada primeti koja dela su izbačena iz lektire.
Da je struka i te kako važna prilikom usvajanja novog programa za srednjoškolce svedoče i profesori srpskog jezika u beogradskim gimnazijama.
Oni, sa kojima smo razgovarali povodom izbacivanja dela Desanke Maksimović, i ne samo nje, iz programa za srednjoškolce, ističu da je program svakako trebalo da bude reformisan.
“Desanka Maksimović je pesnikinja koja je stvarala 70 godina. U osnovnim školama se uči “Petliću, pevaču (sutra me probudi…)”, a u završnim razredima gimnazije “Tražim pomilovanje”. Svakako nije opravdanje za isključivanje ove zbirke to što se njene pesme nalaze u programu za osnovnu školu”, kaže za Nova.rs profesorka srpskog jezika iz jedne beogradske srednje škole, sa kojom smo razgovarali pre informacije da se Desankina poezija vraća u nastavni program.
Ona ističe da se novim pravilnikom, koliko je upoznata, ponavlja neko gradivo iz osnovne škole, dok su neka dela zamenjena drugim delom istog pisca.
“Recimo, izbačen je Narodni poslanik a ubačena je Gospođa ministarka. Ili izbačen je Gogoljev Revizor, a čita se pripovetka Šinjel”, navodi ona.
Kako ističe – u novom nastavnom programu pravljeni su prilično grubi rezovi, oko 30 odsto programa je promenjeno.
“Svi barataju poluinformacijama, praktično se vodi bitka između Zavodovih ljudi i običnog profesorskog sveta. Predavači predaju ono što smatraju da treba i većina ih se drži priče: Ako ja volim ovo delo, znaće ga i moji đaci…”, zaključuje naša sagovornica.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.