Đereg: I dalje se ne zna gde odlazi novac iz budžeta za zaštitu životne sredine i klimatske promene

U Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u delu koji je u vezi sa zaštitom životne sredine nema mnogo napretka i rečene su skoro iste stvari kao i prethodnih puta, zaključak je panel diskusije “Ekološka kriza u Srbiji i Izveštaj Evropske komisije o napretku: Rečeno i prećutano”, koja je održana 1. novembra.

“Izveštaj je blag, rečnik je specifične terminologije, ali se još uvek ne pominje šta je sa fondom za zaštitu životne sredine i sredstvima koja se prikupljaju na ime naknada za zaštitu životne sredine i koja treba da se koriste za to”, rekla je predstavnica Centra za ekologiju i održivi razvoj Nataša Đereg.

Ona je napomenula da se iz Izveštaja može videti da postoji problem sa transparentnošću i vladavinom prava i zakona.

“Nismo loši kada je u pitanju usklađivanje zakona sa Poglavljem 27, ali jesmo sa njegovim primenjivanjem”, rekla je Đereg.

Ona je Istakla da je Komisija pohvalila to što je budžet za zaštitu životne sredine i klimatske promene povećan, ali da se i dalje ne zna gde je “novac otišao”.

Predstavnica organizacije “Pravo na vodu” Žaklina Živković rekla je da je pohvalno to što je država povećala budžet za ovu oblast za 50%, ali da i dalje taj iznos nije dovoljan za Srbiju.

“Izveštaj takođe primećuje da se Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu ne primenjuje u punoj meri, a primer za to je Šodroš, gde se gradi most samo na osnovu procena, bez procene uticaja na životnu sredinu”, rekla je Živković.

Profesor na Fizičkom fakultetu u Beogradu Vladimir Đurđević istakao je da se, kada se rade veliki infrastrukturni projekti, ne misli na posledice i ekološke probleme, kao i da oni često nisu u skladu sa međunarodnim standardima.

“Nadam se da promena Vlade neće značiti da dokument kojim se usklađuje smanjenje gasova sa efektom staklene bašte neće ostati godinu dana na nekom proučavanju, razmišljanju i da se ponovo radi na njegovom donošenju, već da će biti donesen”, rekao je Đurđević.

Predstavnik Nacionalne ekološke asocijacije Dejan Lekić rekao je da je reakcija EU na način vođenja politike “nemušta reakcija na jednu predstavu o evrointegraciji koja se odvija u Srbiji”, kao i da su ključne odluke Evropske komisije iste već deset godina unazad.

“To znači da oni na jedan pristojan način pitaju: da li ste pri sebi? Mi ne možemo da reagujemo na miran način na probleme. Ne možemo da reagujemo na zaštitu vazuha tako što ćemo uvesti neke nuklearne elektrane”, rekao je Lekić.

Ukazao je da je kašnjenje izveštaja o kvalitetu vazduha u Srbiji Agencije za zaštitu životne sredine Srbije neprihvatljivo.

“Prihvatanje evropskog indeksa kvaliteta vazuha predstavlja i dalje ključnu preporuku. Danas je 1. novembar, a ovo je rekord od kada Agencija za zaštitu životne sredine izdaje izveštaj, nikada se nije desilo da ovoliko kasni. U tom se izveštaju nalaze rezulatati na osnovu hemijskih i laboratorijskih analiza”, rekao je Lekić.

Kao nedostatke Izveštaja Evropske komisije, učesnici panela su naveli pitanja aktivizma na terenu u vezi sa ekološkim temama, da se ne povezuje uticaj kvaliteta vazduha na zdravlje ljudi, nepominjanje procesa izmene i dopune Zakona o vodama, nepostojanje integralnog upravljanja vodom, kao i da pitanje iskopavanja litijuma nije pomenuto u vezi sa energetikom.