Dejvid Kard, Džošua Engrist i Gvido Imbens su ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju, saopštili su danas iz Švedske kraljevske akademije.
Dejvid Kard nagradu je dobio za „empirijski doprinos ekonomiji rada“, dok su Engrist i Imbens nagrađeni za „njihovu metodologiju koja doprinosi analizi uzročno-posledičnih veza “.
Dejvid Kard rođen je u Gvelfu, u Kanadi 1956. godine. Doktorsku disertaciju 1983. na univerzitetu Prinston. Trenutno radi kao profesor ekonomije na Berkliju u Kaliforniji.
Džošua Engrist rođen je u Ohaju 1960. godine. Kao i Kard, doktorski rad odbranio je Prinston univerzitetu, 1989. Profesor je ekonomije na Tehnološkom institutu na Kembridžu.
Gvido Imbens rođen je 1963. godine u holandskom gradu Ajndhovenu. Godine 1991. postaje doktor nauka odbranivši doktorsku tezu na univerzitetu Braun u gradu Providens, a trenutno radi kao profesor na univerzitetu Stenford.
Nobelova nagrada ustanovljena je da bi se odalo priznanje istaknutim ličnostima za akademska, kulturna i naučna dostignuća i prvi put je dodeljena 1901. godine.
Pored prvobitnih kategorija (fizika, hemija, fiziologija ili medicina i književnost), krajem šezdesetih godina prošloga veka osnovana je i Nobelova nagrada za doprinos u oblasti ekonomije.
Nagrada Švedske banke za ekonomske nauke u znak sećanja na Alfreda Nobela je najmlađa Nobelova nagrada, koja se dodjeljuje svake godine za izuzetne doprinose u oblasti ekonomije.
Švedska banka, najstarija centrala banka u svetu, osnovala je ovu nagradu 1968. godine, kada je obeležavala 300 godina postojanja.
Zvaničan naziv ove nagrade je tokom godina više puta menjan, te je ona poznata i pod drugim imenima, kao što su Nobelova nagrada za ekonomiju ili Nobelova memorijalna nagrada za ekonomiju.
Ova nagrada nije utemeljena na testamentu Alfreda Nobela poput ostalih Nobelovih nagrada. Međutim, laureati iz ekonomije takođe primaju novčanu nagradu, diplomu i zlatnu medalju, koju im švedski kralj uručuje 10. decembra u Stokholmu, na godišnjicu smrti Nobela. Na istoj ceremoniji dodeljuju se i ostale Nobelove nagrade iz fizike, hemije, fiziologije ili medicine i književnosti.
Prvi dobitnik ove prestižne nagrade su Ragnar Friš iz Norveške i Jan Tinbergen iz Holandije za razvoj i primenu dinamičkih modela za analizu ekonomskih procesa.
Kao i ostale Nobelove nagrade i ova je predmet brojnih kritika i kontroverzi. Nagrada koja je dodeljena Džonu Forbsu Nešu 1994. godine izazvala je burnu reakciju javnosti zbog njegove istorije mentalnih bolesti i navodnog antisemitizma. Ova kontroverza dovela je do uvođenja trogodišnjeg ograničenja za članstvo u komitetu koji je zadužen za izbor pobednika.
Početkom 1995. godine Nobelova nagrada za ekonomiju je redefinisana kao nagrada za društvene nauke da bi uključivala i druge oblasti poput političkih nauka i sociologije. Tom prilikom je takođe izmenjena i struktura komiteta koji je zadužen za odabir dobitnika, tako da dva člana od ukupno pet nisu ekonomisti po struci. Pre toga se komitet sastojao isključivo od ekonomista.
Dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju 2020. godine su američki ekonomisti Pol Milgrom i Robert V. Vilson i to za rad na aukcijskim modelima, kako teorijskom radu tako i na kreiranju novih aukcijskih formata.
Nobelove nagrade postoje zahvaljujući švedskom naučniku i industrijalcu Alfredu Nobelu koji je želeo da se iz njegovog fonda svake godine izdvaja novac za doprinos čovečanstvu.
Alfred Nobel (1833-1896) je odredio institucije koje će dodeljivati nagrade svake godine, među kojima su Švedska akademija za književnost, Institut Karolinska za medicinu, Švedska kraljevska akademija za fiziku i hemiju, kao i Odbor za mir koji specijalno bira norveški parlament.
Nobelova nagrada se sastoji od zlatne medalje, diplome i čeka na oko devet miliona kruna (oko milion evra). Novčani iznos nagrade se deli ako ima više laureata u jednoj disciplini.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.