Administracija u Srbiji je i dalje preglomazna i nedovoljno efikasna, ocenjeno je u Izveštaju o stanju reforme javne uprave Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), objavila je danas CRTA.
„Iako svakih deset punoletnih građana opslužuje jedna osoba zaposlena u javnoj upravi (599.247 zaposlenih u organima uprave), ne postoje zvanični podaci o zadovoljstvu građana kvalitetom usluga koje im se pružaju“, navedeno je u Izveštaju koji je sačinjen u sklopu regionalnog projekta „Zapadni Balkan u procesu pristupanja EU: ispunjavanje političkih kriterijuma“.
Kao jedan od većih problema u vezi s podizanjem profesionalnog nivoa administracije navedeno je to da se 63 odsto visokih državnih službenika postavlja u svojstvu vršilaca dužnosti i bez konkursa.
„Takav, lako zamenljiv kadar podložan je manipulaciji u svrhu političke podobnosti“, navedeno je u saopštenju.
Podseća se i da još uvek nije usvojena Strategija za decentralizaciju, koja bi trebalo da bude jedan od stubova reforme javne uprave.
„Nijedna lokalna samouprava nije dobila od državnih revizora pozitivnu ocenu za finansijsko poslovanje, a neuređenost finansija gradova i opština se direktno odražava na slab kvalitet usluga koje građani dobijaju na lokalnom nivou“, naveli su iz CRTA-e.
Pored ostalog, zamera se i usvajanje dokumenata javnih politika po ubrzanoj proceduri, pa je tako od početka 2018. do decembra 2019. godine 128 zakona usvojeno koristeći ovaj mehanizam, nasuprot 222 u redovnoj proceduri, što čini 57 odsto od ukupno usvojenih zakona.
Kako je ukazano, pozitivna promena ogleda se u nameri države da pomeri fokus na digitalizaciju usluga, raste broj korisnika portala E-uprava (983.652), ali istovremeno istraživanja pokazuju da je polovina građana Srbije digitalno nepismena.
Izvor: Beta
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.