Gordana Čomić, izvor: screenshot
Poslanici Skupštine Srbije su počeli deseto vanredno zasedanje, a na dnevnom redu nalaze se izmene Zakona o kulturi. Predlog izmena zakona o kulturi odnosi se na sastav upravnog odbora i nadzornog odbora ustanova kulture, koji treba da obezbedi zastupljenost od najmanje 40 odsto predstavnika manje zastupljenog pola, umesto dosadašnjih 30 procenata.
Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić izjavila je da su ove izmene zakona predložene na osnovu upućujućih odredbi iz Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji je stupio na snagu 1. juna ove godine.
„Zakon o rodnoj ravnopravnosti uspostavlja nova pravila vezana za uravnoteženu zastupljenost polova koja je narušena ukoliko je zastupljenost jednog pola niža od 40 posto. Zato se utvrđuje obaveza da UO institucije kulture od pet članova, i nadzorni odbori od tri člana, i od jedanaest članova Nacionalnog saveta za kulturu, 40 odsto bude manje zastupljenog pola“, rekla je Čomić.
Ona je objasnila da u mnogim institucijama kulture većinu čine žene, jer, kako je ocenila „tamo gde nama para ima manje muškaraca, pa će se u stvari povećavati broj muškaraca u upravnim i nadzornim odborima.
Ministarka je rekla da će u narednom periodu pred poslanike dolaziti i izmene drugih zakona jer je Zakon o rodnoj ravopravnosti predvideo obavezu da svaka sektorska politika, ministarstvo, lokalna uprava pravi „planove integriteta“, odnosno da će izveštavati i skupštinu o tome kakve posledice politika ostavlja na živote žena, a kakve na živote muškaraca.
Ona se osvrnula i na zakonsku odredbu o kojoj nije bilo mnogo reči – „načelo nasilnik plaća“, pa će po Zakonu o rodnoj ravnopravnosti plaćanje programa za odvikavanje od nasilja ići iz budžeta, ali će nasilnik morati da vraća u budžet taj novac.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.