Većina građana Srbije kaže da pandemija korona virusa nije drastično promenila njihove navike korišćenja e-usluga, utvrđeno je istraživanjem javnog mnjenja koje je sproveo Centar za evropske politike (CEP).
“Suprotno očekivanjima, rezultati pokazuju da zainteresovanost građana za korišćenje e-usluga nije rasla tokom pandemije ni u Srbiji, niti u susednim zemljama”, rekla je Milena Lazarević, programska direktorka CEP-a.
Kako se navodi u saopštenju, većina građana Srbije zadovoljno je korišćenjem usluga i smerom u kojem se kreće digitalizacija javne uprave u Srbiji.
Rezultati istraživanja pokazuju da oko dve trećine građana smatra da je interakcija s javnom upravom postala jednostavnija u prethodne dve godine, a približno 70 odsto ispitanika je reklo da se javne usluge brže dobijaju.
“U odnosu na prethodno istraživanje krajem 2017. godine, pozitivnija je percepcija građana u vezi s digitalizacijom i pružanjem javnih usluga”, rekla je Lazarević.
“Zaključujujemo da građani Srbije vide pozitivan trend u domenu digitalizacije, jer više od 70 odsto preferira elektronske usluge u odnosu na to da fizički pribavljaju dokumente (na šalterima). Takođe, građani su svesni da su im dostupne elektronske usluge, i preko 80 odsto njih smatra da su one lake za korišćenje”, prenela je Lazarević.
Istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1.005 ispitanika, u okviru regionalnog projekta “Osnaživanje civilnog društva Zapadnog Balkana za reformisanu javnu upravu (WeBER2.0)” koji finansijski podržava Evropska unija, a sprovedeno je i u ostalim zemljama regiona.
Rezultati iz regiona su slični onima u Srbiji, s obzirom na to da je i tamo u proseku dve trećine građana zadovoljno javnim uslugama i digitalizacijom.
Izuzetak je Bosna i Hercegovina, gde samo jedna trećina ispitanika ima pozitivan stav o javnim uslugama, a manje od polovine primećuje trend za digitalizaciju usluga.
Izvor: Beta
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.