Broj migranata koji ulaze u Evropu dostigao šestogodišnji maksimum

Broj migranata koji ulaze u Evropu dostigao šestogodišnji maksimum

Foto: NJ/Magločistač

Izvor: Beta

13.01.2023

Kategorija: U fokusu

Oko 330.000 migranata pokušalo je prošle godine da bez dozvole uđe u Evropsku uniju što je najveći broj od 2016. godine, saopštila je danas služba EU Fronteks, zadužena za kopnene i pomorske granice.

Polovina migranata pokušala je prošle godine da do EU stigne kopnom kroz Zapadni Balkan, saopštila je agencija.

Sirijci, Avganistanci i Tunižani činili su oko 47 odsto ukupnog broja svih sprečenih pokušaja prelaska granica EU.

Fronteks je saopštio da su više od 80 odsto pokušaja učinili muškarci.

Broj ljudi koji loše opremljenim i često preopterećenim čamcima i gumenjacima putuju Sredozemnim morem nastavio je da raste prošle godine. Fronteks je saopštio da je zabeleženo više od 100.000 pokušaja prelaska mora, što je oko 50 odsto više nego 2021.

Osobe koje dolaze na granice Evrope i podnose zahtev za azil imaju veće šanse da im se dozvoli ulazak, dok su uglavnom odbijeni oni koji dolaze bez vize u potrazi za poslom i boljim životom.

Članice EU se i dalje spore oko toga ko treba da preuzme odgovornost za ljude koji neovlašćeno dolaze i da li njihovi susedi i partneri treba da budu u obavezi da pomognu. Pokušaji da se reformiše sistem azila EU su postigli mali napredak.

Najnoviji podaci Fronteksa ne uključuju skoro 13 miliona ukrajinskih izbeglica koje su prebrojane na spoljnim granicama EU od februara do decembra. Uvedene su posebne hitne mere kako bi se Ukrajincima olakšao ulazak i pomoglo da nađu smeštaj, obuku i kratkoročne poslove.

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.