Prekomeran uticaj politike na rad, partijsko zapošljavanje i neadekvatna kontrola i nadzor neki su od negativnih trendova poslednjih godina u radu službi bezbednosti u Srbiji, ocenjeno je danas na panelu Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).
Izvršni direktor BCBP-a Predrag Petrović poručio je da Evropska unija u procesu pregovora sa Srbijom mora da obrati veću pažnju na službe bezbednosti, jer, kako je rekao, “ nema napretka u vladavini prava ukoliko službe nisu reformisane“.
„Postoji loš trend politizacije službi bezbednosti. Političari su opsednuti njima i velik broj njih nastoji da ostvari klijentski odnos sa direktorima i da ima svog čovek na čelu službe“, rekao je Petrović.
On je istakao da nadzor nad službama ne funkcioniše, kao i da Odbor za kontrolu službi bezbednosti u poslednje vreme služi za „dodelu plaketa ljudima u MUP-u, iako nije jasno na koji način on može da nagrađuje ljude u toj instituciji.
Petrović je naveo i da se pokazalo da su „političke veze ključne za zapošljavanje u agencijama„, kao i da se to ne odnosi „samo na rukovodeća mesta“.
„Imamo dovoljno sumnje da pomislimo da ljudi koji su tamo zaposleni, ukoliko ne služe partijskim interesima, onda služe interesima lokalnih moćnika“, rekao je Petrović.
On je kazao da se u Srbiji poslednjih godina nisu dešavali „skandali vezani za rad službi bezbednosti“, ali da je bilo slučajeva „manjeg obima“ koji ipak ukazuju na negativan trend „zarobljene države“, države u kojoj je rasprostranjena korupcija.
Podsetio je i na slučajeve prevremenih penzionisanja zaposlenih u službama koji su ukazivali na nepravilnosti u njihovom radu.
Na panelu su učestvovale i Magdalena Lembovska iz Centra za evropske strategije, Dana Bajramspahić iz crnogorskog Instituta „Alternativa“, kao i istraživačica BCBP-a Jelena Pejić.
Izvor: Beta
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.