Izvor: Pixabay.com
Najniže troškove za grejanje u ovoj grejnoj sezoni, a prema cenama iz prve polovine oktobra, imaće domaćinstva koja se greju na prirodan gas – to je objavila Agencija za energetiku Srbije i navela da će takvim domaćinstvima za grejanje biti potrebno 45.500 dinara.
Kako se navodi, za grejanje prosečno izolovanog prostora od 60 kvadratnih metara na 20 stepeni po 16 sati dnevno 180 dana u grejnoj sezoni potrebno je 9.000 kilovat sati energije.
Kada je reč o grejanju na drva, ako se u obzir uzme niža cena od 7.650 dinara po kubnom metru i ako domaćinstva imaju novije peći koštaće 63.000 dinara, dok će domaćinstva koja koriste ogrevno drvo po ceni od 10.700 kubnih metara morati da izdvoje više od 104.000 dinara.
Domaćinstva koja koriste pelet moraće da izdvoje oko 96.200 dinara ako se sagoreva u efikasnijim pećima.
Troškovi grejanja na ugalj će iznositi od 71.900 do 77.700 dinara, a domaćinstva koja koriste termoakumulacione peći trošiće oko 64.400 dinara, ali samo ako koriste isključivo jeftinu energiju noću, a ako peć uključuju i dva sata dnevno, po skupljoj tarifi, onda će morati da izdvoje 88.500 dinara.
Najveće troškove energije za grejanje imaće domaćinstva koja koriste električnu energiju direktno u grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje, propan butan gas i lož ulje.
Za nabavku energenata ili energije, koja je potrebna za grejanje prosečnog stana tokom cele sezone, ona moraju izdvojiti 155.800 dinara za električnu energiju, 167.000 za propan butan gas, odnosno 188.500 dinara za lož ulje.
U odnosu na prethodnu godinu najviše su porasle cena uglja Banovići (58 odsto), cene ogrevnog drveta (50 odsto) i peleta (34 odsto).
Cena propan butan gasa je viša za 25 odsto, dok je cena lož ulja viša za 45 odsto.
Najmanje su povećane cene prirodnog gasa – za oko osam odsto, dok je grejanje na struju, zavisno od načina grejanja, skuplje za 10 do 15 odsto.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.