Predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini (DSHV) Tomislav Žigmanov izjavio je danas da su predstavnici te stranke nedavno razgovarali sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem o mogućem učešću u izvršnoj vlasti u Srbiji, iako ta stranka nema svoje poslanike u Skupštini Srbije.
“Konstatovano je da je teško održiva ovakva situacija u kojoj Hrvati nemaju svoje predstavnike u vlasti, ali bez konkretnih rešenja. Otvoriće se razgovor uskoro o tome, a mi smo zainteresovani da budemo uključeni u procese donošenja odluka na svim nivoima vlasti”, rekao je Žigmanov na otvaranju Međunarodnog naučnog skupa “Hrvatsko-srpski odnosi, ekstremizam kao faktor destabilizacije regiona”.
Dodao je da je tokom razgovora sa Vučićem “priznat problem da smo isključeni i pokazana je spremnost da se problem reši”.
“Bićete obavešteni o rešenjima u vremenu koje sledi. Aleksandar Vučić je iskazao spremnost da se o tome razgovara i mi očekujemo da će se to vrlo brzo i dogoditi i da će se pronaći način za rešenje jednog akutnog i velikog problema”, kazao je Žigmanov i dodao da postoje brojni problemi kada je u pitanju poštovanje prava Hrvata u Srbiji.
On je podsetio da je DSHV, koji je bio deo koalicije Ujedinjena demokratska Srbija na parlamentarnim izborima koja nije prešla izborni prag, sada “isključen” iz donošenja odluka, pošto u Srbiji, za razliku od Hrvatske, ne postoje garantovana mesta za nacionalne manjine.
“Postojeća rešenja odgovaraju samo velikim nacionalnim manjinama – mađarskoj, bošnjačkoj i albanskoj. Sve druge nacionalne zajednice, njih 18, ne mogu učestvovati u procesu donošenja odluke”, naveo je Žigmanov.
On je ocenio da su odnosi između srpskog i hrvatskog naroda, između Srbije i Hrvatske, “najznačajniji na jugoistoku Evrope”.
Dodao je da je DSHV sa velikim olakšanjem dočekao otvorenost za rešavanje srpsko-hrvatskih problema nakon formiranja nove Vlade Hrvatske.
“I mi u Srbiji želimo da budemo učesnici toga i da u institucijama vlasti počnemo rešavati veliki broj problema. Ukoliko bismo bili uključeni u procese donošenja odluka, verujemo da bi veći deo problema bio razrešen”, kazao je Žigmanov.
Predsednik Udruge za povijest, suradnju i pomirenje iz Golubića Janko Veselinović ocenio je da se odnosi između Srba i Hrvata u Hrvatskoj kreću u smeru koji je značajan i vredan pažnje, ali je dodao da istovremeno odnosi između dve države “praktično i ne postoje”.
“Ne sećam se kada je poslednji put bio uspostavljena veza između predsednika ili premijera dveju država. Osim poruka koje šalju preko svojih medija i tabloida, komunikacija na političkom nivou gotovo da ne postoji. Umesto da se bavimo temama razvoja i hvatanja priključka tehnološkom napretku, mi se bavimo time ko ima više topova, tenkova, aviona…”, rekao je Veselinović, koji je i predsednik opozicionog Pokreta za preokret u Srbiji.
Direktor Centra za istoriju, demokratiju i pomirenje (CHDR) iz Novog Sada Darko Gavrilović pozdravio je gest odlaska potpredsednika Vlade Hrvatske iz redova Samostalne demokratske srpske stranke Borisa Miloševića u Knin, na obeležavanje 25. godišnjice hrvatske vojno-policijske akcije “Oluja”, i dodao da očekuje sličan gest učini i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
“U našem regionu i dalje ima dovoljan broj onih kojima je lakše da se predaju ekstremističkom nasilju i da ne razmišljaju, te tako uništavaju svoje i eliminišu tuđe živote, nego da koriste mozak i čuvaju svoj i živote drugih”, ocenio je Gavrilović.
Učesnike skupa pozdravio je i zamenik gradonačelnika Obrovca Slobodan Jurjević.
Tradicionalni, trinaesti po redu Međunarodni naučni skup “Hrvatsko-srpski odnosi, ekstremizam kao faktor destabilizacije regiona”, održava se u Golubiću pored Obrovca u Hrvatskoj, a na njemu učestvuju naučnici i i politički predstavnici iz Srbije i Hrvatske.
Zbog epidemioloških razloga, skup se održava onlajn, a organizuju ga Centar za demokratiju, istoriju i pomirenje i Udruga za povijest, suradnju i pomirenje iz Golubića.
Izvor: Autonomija
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.