U Subotici je ove godine, u odnosu na lane, za 60 odsto povećan broj slučajeva nasilja u porodici. U najvećem broju slučajeva žrtve su žene, a nasilnici su, najčešće, njihovi aktuelni ili bivši bračni, odnosno vanbračni partneri.
Prema podacima Centra za socijalni rad, u Subotici je ove godine zabeležen drastičan porast broja slučajeva nasilja u porodici.
“Za prvih devet meseci ove godine, za 60 odsto je povećan broj prijava nasilja u porodici u odnosu na isti period prošle godine. Preovladava psihičko nasilje, koje je zastupljeno u 61 odsto prijavljenih slučajeva, a za njim sledi fizičko, čiji je udeo u oko 35 odsto slučajeva”, kaže Miroslava Bagavac, direktorka Centra za socijalni rad u Subotici.
Prema podacima ove ustanove socijalne zaštite, žrtve nasilja uglavnom su žene, a nasilnici su, u najvećem broju slučajeva, njihovi aktuelni ili bivši bračni, odnosno vanbračni partneri.
“U 68 odsto od ukupnog broja prijavljenih slučajeva nasilja u porodici žrtve su žene u životnoj dobi između 24 i 64 godine, a izvršioci nasilja su muškarci, aktuelni ili bivši emocionalni, odnosno životni partneri”, kaže Miroslava Bagavac.
Zloupotreba alkohola ili opijata čest je uzrok nasilja, a još veći problem je nedostatak bliskosti, razumevanja, podrške i sigurnosti u porodici.
“Rizici za nasilje u porodici su svedočenje nasilju u porodicama porekla, zatim izloženost dece zlostavljanju i zanemarivanju, formiranje loše slike o sebi… To je samo deo uzroka zbog kojih osobe koje su odrastale u takvom okruženju svoje traume kasnije ispoljavaju kroz agresivne oblike ponašanja u novoj porodici”, kaže Miroslava Bagavac, direktorka Centra za socijalni rad u Subotici.
Pored povećanja broja slučajeva, posebno zabrinjava podatak Centra za socijalni rad u Subotici koji pokazuje da, kada se jednom pojavi, nasilje nad najbližima retko ostaje izolovani incident već postaje uobičajeni obrazac ponašanja koji razara porodicu.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.