Subotičkoj publici danas je predstavljen Zbornik radova 19 autora s Međunarodnog okruglog stola “Dimenzije misaonog nasleđa Radomira Konstantinovića” koji je prošle godine održan u Subotici
Duh otvorenosti u egzistenciji, kreaciji i estetici jedan je od osnovnih ciljeva za koji se celog života beskompromisno borio Radomir Konstantinović. Ova misao Aleksandre Đurić – Bosnić sa današnjeg predstavljanja Zbornika radova “O duhu otvorenosti”, koje je održano u Gradskoj biblioteci, jedna je od “definicija” kojima su se u oktobru prošle godine u Subotici bavili učesnici Međunarodnog okruglog stola pod nazivom “Dimenzije misaonog nasleđa Radomira Konstantinovića”.
Kako je navela Aleksandra Đurić – Bosnić, delo Radomira Konstantinovića je i danas ne samo dovoljno sveže i aktuelno za upoznavanje mlađih naraštaja nego i za podsticaj nastavljanja njegove misije: borbe protiv zatvorenog društva. A da bi se to uopšte moglo ostvariti, ona se ponovo poslužila Konstantinovićevim životnim načelom po kojem pisac ne može i ne sme biti ravnodušan na ono što se oko njega događa.
Govoreći o podeljenosti društva kada je reč o delu Radomira Konstantinovića (uostalom, lokalna samouprava dva puta je odbila predlog da dobije zvanje “Počasni građanin Subotice”, prim. a.) politolog dr. Boško Kovačević je rekao kako je to “čak možda i dobro”, jer njegova provokativnost navodi na duhovno preispitivanje našeg kulturnog nasleđa.
“To je pokušaj novog iskoraka i drugačijeg duhovnog prostora u kom se ostvaruje individualno i socijalno ljudsko dostojanstvo. Radomoir Konstantinović je markirao nekoliko nezaobilaznih tema u društvu, od nacionalizma i fašizma, preko odnosa prema autoritetima, pa do istorijskog i kulturnog nasleđa”, rekao je Kovačević, dodajući kako osnovu njegovog traganja čini odgovor na pitanje kako će se čovek u tome postaviti.
Ističući da je prošlogodišnji skup uspeo okupiti ljude koje – osim Danila Kiša – u Suboticu ne bi uspelo nijedno drugo ime i delo, dr. Ivan Milenković je rekao kako je Konstantinovićeva veličina pre svega u bespoštednoj borbi protiv banalnosti:
“Banalnost nam se danas uvukla u sve sfere društva i ona ga nagriza kao rđa. Zbog toga nije čudno što je banalnost i šlagvort najvećeg broja tekstova u Zborniku.”
Zbornik “O duhu otvorenosti”, u kom svoje tekstove potpisuje devetnaest autora sa prostora bivše Jugoslavije, zajednički su objavili Gradska biblioteka Subotica i IKD University press iz Sarajeva.
[quote color=”#000000″ bgcolor=”#ededed” bcolor=”#aa2727″]
Komentarišući današnju odluku Skupštine grada da ovogodišnje zvanje “Počasni građanin” Subotice pripadne Matiji Bećkoviću, istoričarka i jedna od autorki tekstova u Zborniku Latinka Perović je rekla kako je reč o akademiku, pesniku i “čoveku s određenim političkim stavovima”:
“Ali, činjenica je i da je ta ista Skupština odbila da njen ‘Počasni građanin’ bude Radomir Konstantinović, i to ne jedanput nego dva puta. A ovo je tako reći ‘iz mesta’ primila. Ali, na kraju, ona se sama odredila prema nekim vrednostima i prema ljudima koji te vrednosti zastupaju. Zašto to nije učinjeno na nekom drugom mestu nego baš tu u Vojvodini je vezano za političke ambicije i odnose, ali to je pravo Skupštine. Verovatno ona za to ima i svoje obrazloženje.”
[/quote]
(Magločistač)
[clear]
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.