SUBOTICA: PROIZVODNJA KONOPLJE IMA PERSPEKTIVU

SUBOTICA: PROIZVODNJA KONOPLJE IMA PERSPEKTIVU

Objavio: Magločistač

11.06.2016

Kategorija: Subotica

Iako uzgajanje konoplje ima negativan predznak, industrijska verzija ove biljke je višestruko zahvalna za uzgajanje. Njena vegetacija ne zahteva mnogo ulaganja, a isplativa je kako za stočnu ishranu, tako i za viši stepen prerade. Međutim, proizvođači ove biljke su retki, a jedan subotički poljoprivrednik je među malobrojnima koji radi na očuvanju domaćeg sortimenta industrijske konoplje.

Vuk Raičević iz Subotice, na svom imanju, uz kontrolu nadležnih organa, a u saradnji sa naučnim institucijama, radi ona očuvanju domaćeg sortimenta industrijske konoplje. Tvrdi da je konoplja izgradila Jugoslaviju nakon Drugog svetskog rata, jer se od nje pravi platno i dobija stočna hrana. Pojava sintetike, kako kaže, potisnula je konoplju, ali se ona ponovo počela uzgajati, prvenstveno na zapadu.

“Do ’60. godina prošlog veka konoplja je bila najveći izvozni proizvod Jugoslavije i sve devize koje su pristizale u Jugoslaviju posle rata su bile od konoplje. Ljudi su posle rata bukvalno bili goli i bosi po svetu i sve se radilo od konoplje – i vlakna i užad. Ako je tad imala perspektivu, na primitivnijem nivou gajenja, danas je tek ima kada imamo sve moguće tehnologije, samo treba da je primenimo kod nas u Srbiji” – kaže ovaj poljoprivrednik.

Raičević je i diplomirao na Poljoprivrednom fakultetu na temu konoplje. Primena ove biljke je višestruka – proizvodnja semena, ulja, sačme, stočna ishrana, proizvodnja platna. Samo uzgajanje ne zahteva velika ulaganja, tako da je pogodna za organsku proizvodnju, a cena na tržištu je dobra. Ali, proizvođača poput njega je malo, što zbog neznanja, što zbog straha, s obzirom na reputaciju koju nosi ime konoplja.

“Cena je dobra. Između euro i po i dva i po eura je cena selektovanog konopljinog zrna kod nas u Subotici, u Srbiji. Sad mi to sve uvozimo. Zašto ne bi naši poljoprivrednici proizvodili i prodavali nešto po ceni od dva eura po kilogramu? Znači, to je deset kila kukuruza za kilo konoplje” – dodaje Raičević.

Proizvodnja industrijske konoplje je legalna, pod uslovom da se prijavi nadležnima, uz korišćenje deklarisanog semena. Očuvanjem sortimenta domaće i uz setvu merkantilne konoplje, Raičević veruje da uzgajanje ove kulture ima veliku perspektivu.

 

 

Izvor: RTV (Boris Šuman)

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.