Foto: Magločistač
Generalna sekretarka Evropa Nostra Srbija Višnja Kisić izjavila je u Subotici da se završetak radova na obnovi subotičke Sinagoge očekuju krajem godine i da je neophodno donošenje plana upravljanja ovim spomenikom kulture.
Višnja Kisić, foto: Magločistač
Kisić koja je i predavač u oblasti upravljanja kulturnim nasleđem na Unesko katedri za kulturnu politiku i menadžment Univerziteta umetnosti u Beogradu rekla je novinarima u Medija centru u Subotici da proces restauracije i obnove Sinagoge upravo zbog kompleksnosti ovog spomenika može da posluži i kao dobar poligon za učenje trenutnih i budućih stručnjaka koji se bave ovim objektom.
“Mlade stručnjake iz celog regiona ali i studente Građevinskog fakulteta treba negde usmeravati na koji način može da se pristupa obnovi jednog spomenika kulture jer je upravo to znanje koje nedostaje na arhitektonskim i na građevinskim fakultetima”, kazala je Kisić.
Prema njenim rečima, stručnjaci treba da steknu veću svest o tome na koji način pristupiti ovakvim objektima, kakve materijale, zanatske veštine za obnovu upotrebljavati za njihovu rekonstrukciju i na koji način ih sačuvati od propadanja.
“Suočeni smo sa situacijom da upravo zbog neodržavanja i nekorišćenja spomenik predstavlja izazov i opet treba da se ulažu značajna sredstva u njegovu obnovu. To je svest koju treba da menjamo”, smatra Kisić.
Dodala je da je u Srbiji potrebno više onih organizacija i agencija koje će se baviti turistima koji treba da dođu u Srbiju i da ponude razne ture putem kojih turisti mogu da se upoznaju i sa kulturnim nasleđem gradova.
Viktorija Aladžić, foto: Magločistač
Arhitekta i docent na Građevinskom fakultetu u Subotici i istraživač graditeljskog nasleđa Subotice Viktorija Aladžić rekla je da se u Srbiji često javlja problem sa pojedinim projektima ukoliko oni dolaze od nevladinog sektora i da društvo treba da razume da civilni sektor u velikoj meri može da doprinese institucijama koje rade u nekim oblastima.
“Godinama se trudim da pomažem Subotici kada je u pitanju graditeljsko nasleđe i njen urbanistički razvoj jer smatram da ovaj grad ima neverovatan karakter i očuvan urbani identitet koji je u pojedinim segmentima narušen ali u globalu on još uvek funkcioniše”, kazala je Aladžić.
Još uvek nije dovoljno prisutna svest o značaju urbanog identiteta, karaktera Subotice i arhitektonskog nasleđa koji ovaj grad ima, rekla je Aladžić i dodala “da se s vremena na vreme vrlo lako odričemo nekih značajnih objekata što je velika šteta”.
“Subotica nije samo Gradska kuća već je to i okruženje koje se nalazi oko nje. Subotičani nisu toga svesni jer tu prolazi svaki dan, a ljudi koji dođu sa strane su impresionirani ovom našom atmosferom”, smatra Aladžić.
Ona je kazala da su studenti Građevinskog fakulteta u Subotici u okviru ovog projekta imali mogućnost da istražuju pojedine segmente subotičke Sinagoge, njen istorijat, obilazili ovaj spomenik, kao i institucije koje se bave ovom oblašću i upoznavali se sa mehanizmima zaštite objekata i stavljanje objekata pod zaštitu.
Sinagoga, foto: Magločistač
Konzervator savetnik u Odeljenju za istraživanja, zaštitu i dokumentaciju Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i član Nadzornog odbora projekta restauracije Sinagoge u Subotici Vladimir Džamić rekao je da planovi upravljanja objektima u Srbiji nisu definisani zakonom, a da su u Evropi oni obavezujući dokumenti koji se poštuju.
“Šta će se u subotičkoj Sinagogi dešavati i ko će to organizovati su pitanja koja još nemamo zbog nedostatka plana upravljanja ovim spomenikom kulture”, kazao je Džamić.
On je podsetio i da postoje problemi sa objektima koji nisu sakralni i koji imaju više vlasnika, jer ne postoji jasna regulativa o načinu uređivanja fasada, ko to finansira i drugo.
U okviru projekta “Nasleđe pod lupom”, u periodu od 2015. do 2017. godine realizovana je serija programa edukacije i stručnog razvoja u oblasti zaštite i upravljanja kulturnim nasleđem fokusiranih na jedan od najlepših objekata secesijske arhitekture u Jugoistočnoj Evropi – Sinagoge u Subotici.
Evropska nevladina organizacija Evropa Nostra uvrstila je Sinagogu u sedam najugroženijih jevrejskih sakralnih objekata u svetu.
Subotička Sinagoga, kao zaštićen spomenik kulture, predstavlja uspomenu na subotičke Jevreje koji su živote izgubili u logorima u Drugom svetskom ratu. Sagrađena je 1902. godine u stilu mađarske secesije, na osnovu projekta budimpeštanskih arhitekata Dežea Jakaba i Marcela Komora.
(Magločistač)
[clear]
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.