STEVANOVIĆ: DECI OBEZBEDITI POŠTOVANJE

Svetski dan deteta proglašen je 20. novembra 1954. u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, pet godina kasnije, 20. novembra 1959. UN su usvojile Deklaraciju o pravima deteta, a 30 godina potom i Konvenciju o pravima deteta, koju je Srbija prihvatila.

Svetski dan deteta obeležava se danas, a zamenica zaštitnika građana za prava deteta Gordana Stevanović smatra da u Srbiji ima pomaka, ali da je potrebno uložiti dodatne napore kako bi se deci obezbedilo poštovanje i ostvarivanje njihovih prava.

Kao neke od ključnih problema ona je istakla da još uvek nije izgrađen efikasan sistem zaštite dece od nasilja, da nisu razvijene usluge podrške i pomoći deci sa smetnjama u razvoju i teško bolesnoj deci, kao i njihovim porodicama, niti sveobuhvatan pristup deci koja žive i rade na ulici kao grupi koja je višestruko marginalizovana i ugrožena.

“Deca žrtve nasilja nemaju na raspolaganju dovoljne zaštitne i mere pomoći i podrške. Mere prevencije i zaštite koje treba da preduzimaju različiti organi nedovoljno se primenjuju, a među organima ne postoji puna saradnja i razmena informacija”, rekla je Tanjugu Stevanović.

Ona je istakla da se navršilo 10 godina od kada je Vlada Srbije usvojila Opšti protokol za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja i šest godina od donošenja poslednjeg Posebnog protokola, ali da proces zaštite koji su ti dokumenti propisali često ne teče na način koji obezbeđuje detetovu punu zaštitu i rehabilitaciju, a mere prevencije su nedovoljne i zasnovane na povremenim aktivnostima, uglavnom škola.

Kao primer ona je navela slučajeve vršnjačkog nasilja u školama kod kojih se često uočava neblagovremena reakcija škole, sklonost da se u rešavanje problema ne uključuju drugi organi i službe, ali i odsustvo aktivnosti drugih ustanova, čak i kada im se škole obrate.

“Deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom još uvek nemaju na raspolaganju dostupne i raznolike usluge podrške i pomoći tokom školovanja. Iako su napravljeni pomaci u primeni inkluzivnog obrazovanja, neophodno je razvijati usluge podrške, jer obrazovanje u redovnom obrazovnom procesu i u vršnjačkoj grupi predstavlja operacionalizaciju prava deteta na obrazovanje koje podstice razvoj detetovih kapaciteta do krajnjih granica “, smatra Stevanović.

Kako kaže, brojni primeri dobre prakse pokazuju značajne pozitivne efekte uključivanja dece sa smetnjama u razvoju u redovan obrazovni proces, a sa druge strane, pravo dece na kvalitetno obrazovanje u redovnom obrazvonom sistemu je garantovano Konvencijom o pravima deteta i drugim međunarodnim dokumentima koje je potvrdila Srbija i nacaionalnim zakonima.

Prema njenim rečima, podrška mora da postoji i izvan obrazovnog procesa kako bi se deca sa teškoćama u razvoju u punoj meri uključila u društvo i njegove tokove.

“Sistem još uvek nije obezbedio usluge za decu sa teškoćama u razvoju i teško bolesnu decu kojoj je potrebna stalna nega i pomoć, zbog čega su najčešće pružaoci usluga za decu – njihovi roditelji. Te porodice prepuštene su same sebi. Roditelji dece kojoj je potrebna stalna briga i pomoć često se nalaze ispred teških izbora: da li napustiti posao i odreći se prihoda koji za neke porodice znače obezbeđenje egzistencijalnih potreba ili se radno angažovati, a brigu o detetu prepustiti drugim licima izvan porodice”, rekla je Stevanović.

Stevanović je istakla da je posebno težak položaj dece koja žive i rade na ulici.

Navodeći da je reč i o višestruko marginalizovanoj i ugroženoj deci koja žive u ekstremnom siromaštvu, ona je navela da je rad na ulici često jedini način da oni obezbede osnovnu egzistenciju.

“Ugroženo je njihovo zdravlje i bezbednost. Nekada su žrtve eksploatacije i dečijeg rada, osujećeno je njihovo pravo na obrazovanje i pravilan razvoj”, rekla je Stevanović, dodajući da njihov položaj zahteva promišljen i sistemski osmišljen odgovor.

Međutim, i pored svih problema, ona je istakla da su do sada načinjeni bitni koraci.

Tako je, prema njenim rečima, Srbija među prvim državama u Evropi potvrdila Konvenciju Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja, što je vrlo značajan korak u uređivanju sistema prevencije i zaštite dece od seksualnog nasilja.

Kako je rekla, Srbija je protekle decenije donela i veoma važne propise i standarde u oblasti zaštite dece od nasilja, kao što su Porodični zakon, Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično-pravnoj zaštiti maloletnih lica, Zakon o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima (Marijin zakon), Opšti i posebni protokol za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja.

Kako kaže, oni predstavljaju dobar polazni okvir za uspostavljanje i unapređivanje sistema prevencije i zaštite dece od nasilja, koji treba primenjivati i dalje unapređivati.

Navodeći da se ponovo suočavamo sa povećavanjem broja socijalno i ekonomski ugroženih porodica sa decom, zamenica Zaštitnika građana je istakla da siromaštvo dece i njihovih porodica mora biti jedan od prioriteta države, bez obzira na ekonomske mere štednje.

“Država mora da pronalazi načine da deci obezbedi ostvarivanje prava na adekvatan životni standard. Mere oporavka ekonomije ne mogu biti na teret interesa i prava dece na život, opstanka i razvoja”, zaključila je Stevanović.

Svetski dan deteta proglašen je 20. novembra 1954. u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, pet godina kasnije, 20. novembra 1959. UN su usvojile Deklaraciju o pravima deteta, a 30 godina potom i Konvenciju o pravima deteta, koju je Srbija prihvatila.

Dečija prava su utvrđena Kovnencijom o pravima deteta, koju su ratifikovale 193 zemlje, a osnovni principi su pravo na život, opstanak i razvoj, najbolji interes deteta, pravo na participaciju kao i pravo na nediskriminaciju.

Izvor: Tanjug