SRBIJA ĆE MORATI DA ZADRŽI DESETINE HILJADA IZBEGLICA

Obaveze Beograda usvojene na Briselskom samitu predstavljaju nove uslove evrointegracija

Ispunjenje zadataka iz akcionog plana od 17 tačaka za suočavanje sa izbegličkom krizom, koji je usvojen na samitu u Briselu, predstavlja novi uslov odnosno formalno očekivanje od Srbije u procesu evropskih integracija, rečeno je Danasu u diplomatskim izvorima zaduženim za pomoć Srbiji u rešavanju problema sa izbeglicama. To znači da Srbija, za razliku od prethodnih šest meseci, više neće moći samo da preusmerava izbeglice na granice sa Hrvatskom ili Mađarskom, već će morati da izgradi i obezbedi smeštajne kapacitete za više desetina hiljada izbeglica koji će se duže vreme zadržavati u zemlji.

Kako saznajemo, nije realno očekivati da pripadnici Fronteksa stignu na granicu Srbije i Hrvatske pre februara, jer za organizaciju misije treba par meseci. Podsetimo, na samitu u Briselu dogovoreno je da Fronteks nadgleda granične prelaze i registraciju na tačkama prelaza između Srbije i Hrvatske. Dok ta misija ne stigne na granične prelaze, registracija će se obavljati kao i do sada.

“Sedamnaest zaključaka koji su usaglašeni na samitu u Briselu u vezi sa migrantskom krizom prilično su poremetili koncepciju Srbije kada je reč o ovom problemu. Zaključci upućuju na to da će desetina hiljada izbeglica morati da ostane u Srbiji duže vreme”, tvrde izvori Danasa.

Prema rečima naših diplomatskih izvora, sprovođenje izbeglih na granicu sa Hrvatskom i Mađarskom više neće biti moguće.

“Ispunjenje ovih zadataka pretvoriće se u formalna očekivanja od zemlje kandidata za punopravno članstvo u Evropskoj uniji. To će, svakako, predstavljati novi uslov i dodatnu komplikaciju Srbije u procesu evropskih integracija”, ocenjuju sagovornici Danasa.

Kako kažu, sve to je je potpuno suprotno onome što, recimo, Aleksandar Vulin, ministar za rad i koordinator Radne grupe za rešavanje problema mešovitih migracionih tokova priča javno unazad već pola godina.

“Dakle, sedamnaest tačaka sa samita u Briselu važi za svih 28 punopravnih članica Evropske unije ali i za kandidate za članstvo. Zapravo od Zapadnog Balkana će se očekivati organizovani smeštaj (privremeni ili dugoročni) za oko 100.000 ljudi od čega realno će biti najviše smešteno u Srbiji”, ističu naši sagovornici.

Upitani kada se može očekivati dolazak Fronteksa na granicu Srbije i Hrvatske i kakve će njihove ingerencije biti, sagovornici Danasa ističu da se to tek definiše.

“To će biti jako jako komplikovano i verovatno sporo. Neophodno je par meseci da se organizuje misija. Nije realno očekivati da to počne pre februara, odnosno da ta misija do tog vremena bude potpuno operativna”, zaključuju sagovornici Danasa.

Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Davenport izjavio je juče da su na samitu u Briselu postignuti konkretni zaključci u vezi sa migrantskom krizom i pozdravio spremnost Vlade Srbije da se ozbiljno bavi tim problemom.

“Mislim da je važno i dobro to što je Srbija učestvovala na sastanku u Briselu, da glas Srbije bude slušan na ovakvim skupovima i da Srbija pruži svoj doprinos u rešavanju problema. Pozdravljamo reči premijera Aleksandra Vučića da je Srbija spremna da prihvata još veći broj migranata ako bude potrebno”, rekao je Davenport novinarima u Beogradu.

Upitan šta će konkretno biti uloga Fronteksa, Davenport je rekao da nema detalje o tome, ali da će u žiži biti Grčka.

“U ovom trenutku će Grčka biti u žiži pažnje Fronteksa, kao jedna zemlja EU koja mora hitno da se bavi tim problemima, ali očigledno je da postoji spremnost Fronteksa da sarađuje i sa Srbijom”, rekao je Davenport.

Upitan da li smatra da Evropa pravi male korake u krizi koja je velika, Davenport je odgovorio da se samo zajedničkim naporima može nešto ostvariti. On je naveo da sve zemlje u Evropi treba da se pripreme za mogući dodatni priliv migranata u još izazovnijim uslovima, budući da dolazi zima.

Prema njegovim rečima, jasno je da zemlje poput Srbije, koje se nalaze na migrantskoj ruti, imaju svoj teret i svoju ulogu u rešavanju krizne situacije.

Vulin: Svih 50.000 migranata nisu obaveza Srbije

Šid – Ministar za rad Aleksandar Vulin izjavio je juče da 50.000 migranata neće biti smešteno u Srbiji, već u svim zemljama Balkana, kao i da će njihovo zadržavanje u Srbiji biti kratkotrajno. “Nije obaveza Srbije 50.000 ljudi i oni neće biti u Srbiji. Obaveza koju je preuzela Grčka je smeštaj 50.000 ljudi, dok će drugih 50.000 biti u svim ostalim zemljama Balkana”, rekao je Vulin novinarima, govoreći o odlukama samita u Briselu posvećenog migrantskoj krizi. On je, nakon obilaska privremenog prihvatnog centra Adaševci kod Šida, naglasio da migranti ne ostaju u Srbiji, već su u tranzitu i da upravo zbog toga Srbija obnavlja privremene prihvatne centre koji se nalaze na migrantskoj ruti.

Tanja Fajon: Što pre sprovesti usvojeno

Brisel – Tanja Fajon, poslanica Evropskog parlamenta, kaže za Danas da pozdravlja mere koje su lideri usvojili na mini samitu u Briselu, ali istovremeno smatram da tek kada se budemo uverili da države poštuju dogovor na papiru možemo da govorimo o uspešnom ishodu samita.

– Posebno mi je drago što je stalna razmena informacija u samom vrhu akcijskog plana i sve aktere pozivam da to i poštuju. Ono čemu smo bili očevici u odnosu između Slovenije i Hrvatske u poslednjih nekoliko dana, gde susedna država nije želela da da tačne informacije o pretoku migranata i lokacije ulaska u Sloveniju, apsolutno je neprihvatljivo – ističe ona. Fajonova konstatuje da se radi o zajedničkom izazovu, koje EU treba zajedno da reše, umesto da prebacuju “teret jedna na drugu”.

Izvor: Danas (S. Čongradin)