SAVET ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE: POLITIČKI UTICAJI NA MEDIJE KROZ OGLAŠAVANJE

Više od 60 miliona evra država potrošila na oglašavanje i marketing za četiri godine, pokazuje izveštaj o modelima uticaja vlasti na medije Saveta za borbu protiv korupcije. Železnice Srbije ugovore vrednosti oko 100 miliona dinara sklapale putem narudžbenica

Državne institucije Srbije su u periodu od 2011. do 2014. godine potrošile gotovo sedam milijardi dinara (60,9 miliona evra) za različite medijske i promotivne usluge, pokazuje danas objavljen izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije.

Savet je analizirao ukupno 124 državna organa, organizacije, fonda, javna preduzeća, privredna društva sa većinskim državnim kapitalom i organa lokalne samouprave. Gotovo 60 posto novca dato je za troškove oglašavanja u sredstvima javnog informisanja i troškove sponzorstava i donacija – po oko 1,9 milijardi dinara.

U Izveštaju o mogućem uticaju institucija javnog sektora na medije kroz plaćanje usluga oglašavanja i marketinga navodi se da mediji u Srbiji ne kontrolišu vlast i njene učinke, već da vlast zapravo kontroliše medije:

“Oglašavanje i marketing su kanali kojima je moguće vršiti uticaj na uređivačku politiku medija, a da pri tom niko od zvaničnika ili njima bliskih osoba nije u vlasničkoj strukturi samih medija.”

U izveštaju piše da su na ovaj način mediji ucenjeni zbog mogućnosti da izgube sredstva od oglašavanja i marketinga ukoliko su kritički nastrojeni prema vlasti. Od odluka političke i ekonomske elite o tome gde će se oglašavati i koliko će novca za to potrošiti, bitno zavisi sudbina medijskih preduzeća:

“Da bi privukli oglase, zaposleni u medijima trude se da ne uvrede potencijalne oglašivače i nastoje da sadržaj njihovih medija ne ide protiv poruka onih koji se u njima oglašavaju.”

Savet je uočio trend smanjenja troškova, pa je tako najviše novca potrošeno 2012. godine — preko 2 milijarde dinara, a najmanje 2014. godine — oko jedna milijarda dinara.

Ko najviše troši

Prema nalazima Saveta, firme koje su u većinskom državnom vlasništvu poput Galenike, Državne lutrije Srbije, Elektrovojvodine, Jugoistoka, Rudarskog basena Kolubara, Aerodroma Nikola Tesla, Petrohemije, DIPOS-a i drugih, potrošile su najviše novca na oglašavanje i marketing, skoro 3 milijarde dinara. Među njima su i holding Prva petoletka iz Trstenika i Fabrika maziva FAM iz Kruševca, obe u restruktuiranju.

Na drugom mestu po količini potrošenog novca, preko milijardu dinara, nalaze se javna preduzeća kao što su Elektroprivreda, Putevi i Železnice Srbije, Jugoimport SDPR, Srbija šume, Pošta i drugi, od kojih su neka i gubitaši.

Na trećem mestu po trošenju novca građana na promociju nalaze se ustanove sa javnim ovlašćenjima među kojima su Turistička organizacija Srbije, Beogradska poslovna škola, Apoteka Beograd, Univerzitet u Prištini, Klinički centar Srbije i drugi, koji su za četiri godine na oglašavanje i marketing potrošili nešto više od pola milijarde dinara.

Foto: cins.rs

Savet u izveštaju navodi da ovako veliki rashodi preduzeća pokazuju na neadekvatno sprovedenu kontrolu države nad njihovim poslovanjem kao i na njihovo “iscrpljivanje od strane političkih partija koje postavljaju neadekvatne kadrove koji njima rukovode.”

Kako bi se u budućnosti sprečilo neracionalno trošenje novca i uticaj na medije Savet je u Izveštaju dao 24 preporuke među kojima su: izmene zakona kojima bi se zabranilo finansiranje medija i sportskih organizacija kroz ugovore o sponzorstvu ili donacije javnog novca, zabrana medijske promocije javnih preduzeća koja imaju monopol na tržištu, kao i zabrana sponzorstava i donatorstva preduzeća u kojima je država većinski vlasnik a koja posluju sa gubicima.

Pored toga Savet traži od nadležnih ministarstva da pokrenu postupke pred Poreskom upravom i tužilaštvima zbog zloupotreba javnog novca kroz takozvane simulovane poslove za usluge koje su plaćene raznim privatnim firmama a nisu izvršene.

Železnica i narudžbenice

Jedan od izdvojenih primera trošenja novca na medijske usluge je Javno preduzeće Železnice Srbije, koje je prema izveštaju Saveta za četiri godine potrošilo oko 100 miliona dinara.

[quote color=”#000000″ bgcolor=”#f2f2f2″ bcolor=”#cc0000″]

NE DAJU INFORMACIJE

Telekom Srbija i Srbijagas odbili su da Savetu dostave informacije o tome koliko su novca potrošili za promociju, oglašavanje i marketing, uprkos rešenjima Poverenika za pristup infromacijama od javnog značaja, koji je ova preduzeća novčano kaznio zbog skrivanja podataka. CINS je već pisao o javnim preduzećima koja troše novac građana, a odbijaju da dostave informacije o tome kako taj novac troše. Telekom Srbija platio je tako 30 kazni u iznosu od gotovo tri miliona dinara. U izveštajima Poverenika iz 2014. godine stoji da je Telekom jedan od organa koji odbijaju da se Zakon na njih uopšte i primenjuje. Pored Telekoma najviše je kažnjavano preduzećaSrbijagas, koje ima 12 kazni.

[/quote]
Savet je izdvojio ovo preduzeće jer je usluge promocije, oglašavanja i video produkcije nabavljalo isključivo putem narudžbenice, bez ikakvih konkursa ili javnih nabavki.

U zaključku Saveta se navodi da ovakav način plaćanja može da ukazuje na nameru da se putem više narudžbenica izbegne obaveza sprovođenja javne nabavke i da se time “ostavlja prostor za favorizovanje privilegovanih dobavljača.”

Više od 50 različitih firmi je dobilo novac od Železnica Srbije iako neke od njih nemaju veze sa medijskom i video produkcijom već su registrovane za proizvodnju nakita i srodnih predmeta, za postavljanje podnih i zidnih obloga ili proizvodnju derivata nafte.

Savet navodi i da je ovo preduzeće često davalo novac za promovisanje svog rada niskotiražnim časopisima koji nisu dostupni široj javnosti, da je za istu uslugu u nekim slučajevima došlo do duplog fakutrisanja i naplaćivanja više puta, a da za određeni broj plaćenih medijskih tekstova Železnice ne poseduju dokaze da su oni zaista objavljeni.

Izvor: CINS