Foto: police.hu (SEBESTYÉN JENŐ)
Dan po stupanju na snagu novih, znatno oštrijih zakonskih propisa o azilu u Mađarskoj, u Srbiju je vraćena prva izbeglica kojoj je odbijen zahtev za azil u ovoj zemlji. Mediji prenose njihovu zabrinutost, kontradiktorne informacije o odlukama Evropskog suda za ljudska prava po ovom pitanju stižu iz same Mađarske, dok državni organi u Srbiji ne očekuju velike promene, već im je pažnja fokusirana na održivost sporazuma Evropske unije i Turske. Izbeglice ne žele da ostanu u Srbiji, razmatraju rutu preko Bosne i Hercegovine, a 70 Avganistanaca iz Preševa spremno da se dobrovoljno vrati kući.
Foto: Magločistač (arhiva)
Kako javlja subotička TV Panon, prvog dana primene novog Zakona o pojačanim merama na granici, jednom Somalijcu je odbijen zahtev za azil i “preko žice” je u sredu prepodne dospeo u prihvatni centar u Subotici.
Ovaj muškarac iz Somalije kaže da mu je majka savetovala da pokuša da traži bolji život, te je probao da ilegalno ode u Evropu. Stigao je u Švedsku, tražio je azil i tamo je proveo dve godine. Na kraju je odbijen, ali bi želeo da ga drugde prihvate.
“Odlučio je da ode u Mađarsku, stigao je avionom i zatražio azil. Somalijac kaže da mu je rečeno da će biti smešten u jednom zatvorenom kampu, da će biti pretražen i vezan lisicama, te odveden do tranzitne zone na granici sa Srbijom. Kada je nakon tri sata vožnje kolima stigao do granice, razgovarali su i na kraju doneli odluku. Somalijac kaže da mu je teško palo kako je tretiran u Mađarskoj, ali i u Srbiji nakon što je poslat tu. Kao ni većina migranata, ni on ne želi da ostane u Srbiji” – navodi ova televizija.
U posebnom izveštaju iz Tranzitnog centra za izbeglice u Subotici, ocenjuje se da je atmosfera “napeta”.
“Prema zaposlenima u prihvatnom centru, stanje je vrlo napeto, u bilo kojem trenutku može da dođe do spontanih ili čak i nasilnih izražavanja nezadovoljstva” – navodi TV Panon u svom izveštaju.
Foto: Magločistač (Arhiva)
“Blic” u svom izveštaju navodi da su migranti koji u Subotici čekaju da legalno pređu granicu uplašeni i da poručuju da je nehumano da ih zatvaraju u kampove, odnosno kontejnere za prevoz robe.
Od kada je pre dva dana stupio na snagu novi zakon o sistematskom zatvaranju tražilaca azila u kampove migranti su uznemireni i nadležnima u tranzitnom centru postavljaju brojna pitanja.
– Stalno se raspituju koliko će dugo biti zatvoreni, šta će se desiti sa njima ako ih odbiju i vrate u Srbiju i pitaju da li su počeli da ubacuju porodice u zatvore. Doživljavaju to na taj način, ali za sada je sve u redu. Tek za oko dve nedelje ćemo imati više povratnih informacija i bolje ćemo moći da sagledamo situaciju. Ovde je sada 136 ljudi, ali taj broj svakodnevno varira – kaže za „Blic“ Safet Resulbegović iz Komesarijata za izbeglice i prevodilac na arapski i persijski jezik.
Da među migrantima na severu Bačke vlada do sada najveći strah od početka migrantske krize potvrđuje za „Blic“ Asif Raza (24) iz Avfanistana.
– Prošlo je godinu i dva meseca od kada sam krenuo iz domovine i mnogo sam umoran, a od kada sam čuo da je Mađarska uvela još rigorozniji zakon sve sam depresivniji i pod ogromnim sam stresom. Možda i neću otići tamo, ali ni ostati ovde za mene nije dobra opcija. Pokušao sam jednom da pređem u Mađarsku, ali su me tamo opljačkali i vratili u Srbiju. Posle svega što sam video i čuo zgrožen sam potezima njihovog premijera jer to rade rasisti, ali nam ni njihov narod nije naklonjen – ogorčen je Asif Raza.
Foto: police.hu
Zakon o pojačanim merama na granici stupio je na snagu 28. marta, a podrazumeva da izbeglice molbu za azil mogu da predaju isključivo u tranzitnim zonama, u kojima mogu da čekaju odgovor ili da se vrate u Srbiju.
Molbu za pravo na azil izbeglice mogu da predaju lično, nadležnom organu, isključivo u tranzitnoj zoni, u kojom ili može čekati odluku ili da se vrati nazad u Srbiju.
Nadležni organ za pitanja azilanata može da prekine proces, ukoliko lice koje je predalo molbu pismeno povuče istu, porekne izjavu, spreči nadležne da ga fotografišu ili ne pristane da da otisak prstiju, napusti tranzit zonu. U tom slučaju nema pravo na žalbu.
Zbog novih pravila Mađarski organi su proširili traznitne zone kod prelaza Horgoš-Reske i Kelebija – Tompa, gde su postavljena ukupno 324 kontejnera.
Izbeglički postupci se odvijaju na granici, a na teritoriju Mađarske se puštaju samo deca mlađa od 14 godina koja stižu bez pratioca i koja će biti smeštena u instituciju za zaštitu dece.
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu je već prvog dana doneo privremenu meru kojom se zabranjuje transport osmoro tinejdžera tražilaca azila i jedne ugrožene trudnice u “tranzitne zone” u Mađarskoj, na granici sa Srbijom, što je demantovala Vlada Mađarske.
Prema saopštenju Mađarskog helsinškog odbora, koje prenosi “Vojvodina danas” ovaj sud je zabranio da se osmoro maloletnika koji se nalaze u domu za maloletne tražioce azila bez pratnje u mestu Fot i ugrožena trudnica iz Ugande, kojoj je potrebno psihijatrijsko lečenje, prebace u tranzitnu zonu kod Reskea ili Tompe i da ih tamo “drže zatvorene”.
Dan kasnije, Ministarstvo unutrašnjih poslova Mađarske je saopštilo da nije dobilo službeno obaveštenje o “navodnoj” odluci Evropskog suda za ljudska prava. Kako prenosi “Vojvodina danas”, mađarski MUP tvrdi da ni u jednom slučaju nema odluke o transportu migranata, pa samim tim nema šta da se suspenduje.
Foto: Magločistač (arhiva)
Što se tiče Srbije, državni sekretar u Ministarstvu rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja Nenad Ivanišević izjavio je nedavno da od novih zakonskih propisa u Mađarskoj ne očekuje “ikakav odraz na situaciju u Srbiji”, pošto izbeglice ni do sada nisu imali olakšanu azilnu proceduru, te da državne organe u Srbiji više zanima dogovor Evropske unije i Turske.
U skladu sa tim, po njegovim rečima, Srbija se priprema za različite scenarije daljeg razvijanja izbegličke krize, koji zavise od broja ljudi koji iz Turske može krenuti ka EU.
“Od sporazuma Turske i EU će zavisiti budućnost izbegličkog pitanja. Mi smo spremni i na scenario da taj sporazum opstane, dakle da u Srbiji bude negde oko šest ili sedam hiljada ljudi koliko ih je moguće smestiti, a spremni smo i na situaciju da, eventualno, ako ne bude taj sporazum više na snazi, dođe do masovnijeg priliva” – rekao je Ivanišević novinarima u Subotici.
Podvlači da niko od izbeglica ne želi da ostane u Srbiji, te da će oni ukoliko bude postalo jasno da se više ne može ići preko Mađarske ili Hrvatske “možda pokušati da promene rutu” ka Bosni i Hercegovini i dalje ka Hrvatskoj i drugim zemljama EU.
Sa druge strane, po njegovim rečima, u Srbiji trenutno 70 izbeglica ima nameru da se dobrovoljno vrati u zemlje iz kojih su došli, zbog čega se razgovara sa stranim donatorima o ustpostavljanju programa finansiranja ovog vida povratka izbeglica kući.
“Mi samo u Preševu imamo 70 ljudi iz Avganistana koji jasno vide da će Evropa ostati nedosanjani san i da žele da se dobrovoljno vrate” – rekao je Ivanišević.
(Magločistač)
[clear]
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.