Rani rad subotičkog vajara Gabora Almašija (Totovo Selo, 1911 – Subotica, 1994), pod nazivom “Učenica”, nastao je 1939. godine. Autor je to vreme radio u subotičkoj fabrici nameštaja “Šipoš i sinovi”, a jedan od njegovih radova koji je tu nastao 1932. godine – rezbareni neobarokni sekreter Aleksandra Lifke – gotovo je stalno izložen u Gradskom muzeju Subotica, dok će predmet februara meseca biti izložen u okviru izložbe koja je u pripremi u ovoj godini.
“Učenica” se našla u fokusu “Predmeta meseca” povodom 14. februara, Međunarodnog dana darivanja knjiga, navodi se u tekstu koji je pripremila istoričarka umetnosti Gradskog muzeja Subotica Olga Kovačev Ninkov.
Gabora Almašija je ka skulpturi orijentisao subotički slikar Šandor Olah, kod koga je 1932. učio da slika, a publika je imala prilike da upozna njegov vajarski talenat na izložbi 1936. godine. Iste godine mu je u Radničkom domu otkrivena bista Maksima Gorkog, dok je 1938. “Nepker” naručio od njega portret pesnika Atile Jožefa. Nakon rata bio je polaznik kursa figuralnog crtanja Andraša Hanđe u Subotici (1945), da bi posle Hanđinog odlaska preuzeo vođenje kursa. Godine 1946. započeo je ciklus portreta slavnih muzičara, koji i danas krasi koncertnu salu Muzičke škole u Subotici. Kao stipendista Ministarstva kulture Srbije, studirao je od 1948. do 1952. i diplomirao vajarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi Lojza Dolinara. Postao je član Udruženja likovnih umetnika Srbije 1952, a 1954. je izlagao na izložbi likovnih umetnika Vojvodine zajedno sa novom generacijom vojvođanskog vajarstva: Jovanom Soldatovićem, Radmilom Graovac i Ivankom Aćin–Petrović. Deo njegove zaostavštine je 2009. godine kao poklon zbirka integrisan u kolekciju Gradskog muzeja Subotica, u kojoj su se i od ranije nalazila neka njegova dela – na primer, sada prikazana “Učenica”.
Priloženo delo prikazuje pažnju i karakteristično držanje tela devojčice koja čita. Kompozicija skulpture je kompaktna i zatvorena, baš kao i usmerena energija i pažnja devojčice. Kao i većina umetnikovih skulptura, i ova je nastala od gipsa. Almaši je bio vešt portretista, brojne njegove poznate skulpture pripadaju upravo ovoj temi: portreti Eugena Savojskog i Jožefa Atile u Gradskom muzeju Senta, biste Dežea Kostolanjija, Geze Čata, Aleksandra Lifke, Bele Garaija i reljefni portret Tibora Sekelja u Subotici, portret Jovana Jovanovića Zmaja u Kanjiži, Gabora Saravaša u Adi, itd. Model “Učenice” javnosti je nepoznat, ali je bio blizak autoru – reč je o trinaestogoišnjoj Eržebet Almaši, rođaki iz Dolina – što nije obavezalo stvaraoca da se drži konvencionalnih rešenja kao kod javnih portreta. Radi se o intimnom, lirskom portretu, gde čelo nežnog dečjeg lica postaje naglašeno kako blagim nagibom glave ka napred, tako i rukama koje podupiru bradu. Jedva primetna asimetrija šaka daje ritam i suptilnu tenziju zatvorenoj strukturi. Devojčicina pažnja je usmerena na štivo koje bi se nalazilo na dnu kompozicije, ali nije deo prikaza.
Umetnik je bio blizak deci, naročito u vreme nastanka ove sculpture. Njegova ćerka Magda, rođena je 1936, a sin Karolj 1939. godine. Zato je “Učenica” delo koje zrači uzvišena osećanja i talenat jednog mladog vajara koji je tada postajao i otac. Ovakve životne okolnosti su svakako uticale da modelovanju dečijeg porteta vajar priđe sa posebnom pažnjom i toplinom. Čitanje, kao i muzika, vraćali su se nekoliko puta u Almašijev opus kao motivi. Vajar je i sam voleo da čita, voleo je književnost od ranog detinjstva do kraja života. Možda se portreti pisaca i zbog toga često pojavljaju u njegovom vajarstvu, u kome “Učenica” svojim jedinstvenim tonom i umetničkom snagom zaslužuje posebno mesto.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.