Poljoprivrednici iz Vrbasa, Subotice, Stajićeva, Bačke Topole, Nove Crnje, Kanjiže, Sente, Feketića, Sečnja koji su u protestu više od mesec dana zbog po njima spornih izmena zakona o poljoprivrednom zemljištu organizovali su tribinu u Novom Sadu na koju su pozvali resornu ministarku, republičke poslanike, kao i predstavnike pokrajinske Vlade da u otvorenom razgovoru i dijalogu dođu do zajedničkih rešenja. Međutim to nije bilo moguće danas ostvariti jer se niko se od republičkih predstavnika nije pojavio, rekao je Miroslav Kiš iz Asocijacije poljoprivrednika i dodao da su svojim nepojavljivanjem predstavnici resornog ministarstva pokazali da ne žele da razgovaraju.
Poljoprivrednici i dalje ostaju pri svojim zahtevima a to je da se zakon povuče iz skupštinske procedure.
“Izdavanje 30 posto državnih oranica bez licitacije nije dobro kako je predviđeno predloženim izmenama i dopunama zakona jer će na taj način samo biti legalizovana korupcija”, kaže Danijel Kovačić iz Đurđina.
Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu i Vlada podržavaju poljoprivrednike koji protestuju i kažu da nije dobro da zahtevi paora budu ignorisani jer su to ljudi od kojih zavisi budućnost i razvoj poljoprivrede.
“Zahtevi poljoprivrednika su pre svega socijalne i ekonomske prirode jer kako će mala poljoprivredna gazdinsta preživeti ako se 30 posto državnih oranica da pravnim licima”, kaže resorni pokrajinski sekretar Branislav Bogaroški.
Bogaroški je ponovio da je od 450.000 hektara državih oranica u Vojvodini 100.000 hektara neobradivo, 100.000 je predmet restitucije pa je i više nego verovatno da zemlje neće biti za prodaju malim poljoprivrednicma jer će po spornoj odredbi 30 posto u svakoj lokalnojh samoupravi na 30 godina zakupa biti dato domaćim ili stranim investitorima bez licitacije.
Izvor: RTV (Silvija Gvozdenac)
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.